Tesla ne počiva u miru
01/03/2014 |Pojedinci iz Srpske pravoslavne crkve umislili su da su Hristovi očevi, da su veći od boga. Slično misle i Siniša Mali i Zorana Mihalović. Gospođa, međutim, ne može da bude kandidat za muškog roditelja ali može za neku od funkcija u podeli vlasti posle 16. marta. Ne može ni Mali, zbog toga što je mali, u smislu da je mlad za ulogu boga oca. Crkveni velikodostojnici takođe ne mogu, zavetovali su se na celibat. Zašto je onda napisana uvodna rečenica? Zbog Tesle.
Urna s posmrtnim ostacima Nikole Tesle, posle 57 godina, biće preneta u portu Hrama Svetog Save. To je potpisivanjem sporazuma verifikovano u odajama patrijarha Irineja uz prisustvo ono dvoje potencijalnih Hristovih „roditelja”. Teslini posmrtni ostaci, koji od 1957. godine u miru počivaju na adresi muzeja koji nosi njegovo ime, u Krunskoj uluci u Beogradu, biće pohranjeni – odlučeno je sporazumom – u podnožje spomenika koji će biti podignut u Karađorđevom parku a za čije će se podizanje pobrinuti ministarka energetike u ostavci i kandidatkinja za gradonačelnicu Beograda u najavi. Prljav predizborni marketinški trik. Nedostojan svakog komentara.
No, pošto već razgovaramo na tu temu, valja reći da je trijumvirat Irinej – Zorana – Mali odluku doneo uprkos protivljenju Upravnog odbora Teslinog muzeja u čijoj se postavci nalazi Teslina urna i uprkos protivljenju Teslinih potomaka. O sve to potpisnici su se oglušili. Direktor Muzeja Vladimir Jelenković je zatečen, ne zna šta će odgovoriti delegaciji kada dođe i kaže mu: „Daj nam Teslu, selimo ga”.
Takve situacije dogode se u smutnom vremenu, vremenu koje vapi za kulturnim i istorijskim vrednostima, vremenu u kom pojedinci imaju neodoljivu potrebu da – na mala (i crkvena) vrata – uđu u istoriju. Nevažno je to što se drugo ime potrebe piše s dve reči: na silu. Resor enegretike kojim je do skoro upravljala Zorana Mihajlović ne daje joj pravo da se smatra izumiteljem Teslinog transformatora, naprave koju je svetski um broj jedan izumeo pre 123 godine. Bez obzira na trenutnu funkciju u gradskoj Upravi, Siniši Malom potpis na tom sporazumu neće pomoći da poraste. I nije valjda da crkveni velikodostojnici misle da je preseljenje urne na neki način vraćanje duga Tesli bez kojeg ne bi bilo ni led-dioda na prednjim svetlima „audija”, omiljenog prevoznog sredstva većine članova Sinoda?!
Tesli ne daju da počiva u miru. Potpisnici sporazuma odlučili su da naučniku, čije prezime nosi jedinica magnetnog fluksa, oduzmu pravo na večni boravak među ličnim stvarima i izumima kojima je sada okružen. Pogrešno su protumačili Teslino obrtno mangetno polje koje, fakat, periodično menja pravac i smer, ali kao princip rada motora naizmenične struje. Ne odnosi se na nasilno preseljenje. Nisu shvatili ni Teslin luk, ni veštačke munje, ni bežični prenos… nisu shvatili ni sijalicu koju Tesla drži. Neka ne eksperimentišu ni s njom, ona svetli samo u njegovoj ruci.
Kako su iz „humanog” preseljenja Teslinih posmrtnih ostataka isključeni njegovi potomci, građani, zadužbine, muzeji, fondacije, laboratorije i instituti s njegovim imenom, odluka da urna ostatak svog veka provede u Karađorđevom parku bremenita je političko-crkvenim predznakom. Sve i da grupa potpisnika misli da je „rodila” Hrista, Nikola Tesla veći je od svih zajedno. Dao je čovečanstvu svetlo.
Objavljeno na: http://kolumnista.com/author/dejan/, 1. mart 2014.