Švajcarac ili evro, pitanje je sad
02/02/2015 |Piše: Danica Popović
Tek se u januaru ove godine stvar preokrenula. Sada su švajcarci prvi put u minusu (ako ne računamo onih nekoliko dana u avgustu 2011.), i ostvarena dobit počinje da se topi. Šta nam je sada činiti?
Jeste, govorio je Jelašić da ne uzimamo kredite u švajcarskim francima, ali, pazite: isplatilo se. I još uvek se isplati u odnosu na kredite u evrima, uzete u isto vreme. Kako se isplati, kad je sada dinarska rata na kredit u švajcarcima premašila ratu u evrima? Evo, kako.
Uzeću primer udruženja „Efektiva” o kome smo pre neki dan čitali u „Politici”: uzimamo kredit od sedamdesest hiljada švajcarskih franaka (tadašnjih četrdeset i tri i po hiljade evra) na dvadeset i pet godina. Sada je 2008. godina, i mogu da biram: hoću li kamatnu stopu od pet odsto na švajcarce ili devet odsto na kredit u evrima?
Hamletovska dilema iz naslova ovog teksta jednostavno nije ni postojala. Mogao je Jelašić da priča šta god hoće, prosta računica je pokazivala da će onaj ko uzme kredit u evrima platiti znatno više. Na našem primeru, otplata za stan od četrdeset i nešto hiljada evra bila bi veća za čitavih dvadeset hiljada evra. Malo li je?
Ni pretnje o mogućem rastu švajcarca nisu izgledale tako strašno. Franak je petnaest godina bio stabilan i kretao se na nivou od 0,55 do 0,65 evra za franak. A granica isplativosti, dakle, tačka u kojoj bi Hamlet rekao: „Isto mi je biti ili ne biti”, bila je 0,89 evra za jedan franak.
I sad pogledajte grafikon: sve dok je kurs bio ispod tih 0,89 evra za franak, kredit u švajcarcima se više isplatio. Onoliko koliko iznosi osenčena površina na slici, tolika je čista dobit onih koji su kredit uzeli u švajcarcima u odnosu na one u evrima. A biće na nuli, to jest, krediti u švajcarcima i u evrima biće podjednako isplativi tek kada se (daleko bilo) površina budućih gubitaka zbog rasta kursa iznad granice isplativosti izjednači sa prikazanom površinom čistih dobitaka. Još su, dakle, švajcarci na dobitku!
Ne treba ovde zaboraviti sramno ponašanje domaćih banaka koje su na svoju volju menjale kamatnu stopu na zaključene kredite. Ništa ih ne pravda. Klauzula o promenljivoj kamatnoj stopi služi da na dužnike prebaci rizik promene LIBOR-a, dakle, onog dela kamatne stope na koju banke ne utiču. Ali menjati maržu, dakle, onaj deo kamatne stope koji predstavlja prihod same banke, to je stvarno nečuveno. Ali, dobro, to je prošlost. Banke su te pare morale da vrate – i dosta o tome.
Ovde je glavno pitanje – zašto švajcarci nisu prebacili dug u evro još 2011. godine? Evo, zašto, pogledajte grafikon: da su prešli, ne bi ostvarili uštedu koja odgovara osenčenom delu na slici u periodu 2011–2013. godine. Kako se lepo vidi, Švajcarci su zamrzli kurs na nivou koji je kredite u švajcarcima držao u zoni dobitka u odnosu na kredite u evrima. Pa zašto da prelaze?
Tek se u januaru ove godine stvar preokrenula. Sada su švajcarci prvi put u minusu (ako ne računamo onih nekoliko dana u avgustu 2011.), i ostvarena dobit počinje da se topi. Šta nam je sada činiti?
Mađari su tu stvar presekli još u novembru prošle godine, dakle, pre nego što je švajcarski franak apresirao. Jednostavno, konvertovali su sve hipotekarne kredite u domaću valutu, i to po kursu nižem od tržišnog. Da se bankarski sistem ne bi urušio, Orban je iz deviznih rezervi dao devet milijardi evra.
Što je čista politika, to je valjda svima jasno. U Mađarskoj je pola miliona kredita bilo u švajcarcima, što mu dođe pola PUPS-a, na primer, pa vi vidite kolika je to politička snaga, kad se udruže. U Hrvatskoj ih ima oko sto hiljada, pa nije čudo što se i tamo političari upinju da im ugode. Tamo su dužnicima fiksirali kurs na godinu dana, a posle… posle će biti izbori pa neka se s tim bakće sledeća vlada. A ovde?
Neće Vučić hteti ništa da uradi za tako mali deo biračkog tela. Zamislite, da podrži trećinu (dvadeset i dve hiljade švajcaraca) i time razgnevi dve trećine dužnika, onih koji su kredit uzeli u evrima. Pa ne ide to.
A nije baš ni jasno zašto bi ih trebalo podržati. Švajcarci i dalje odbijaju da pređu u evro. Evo, Dejan Gavrilović iz Udruženja „Efektiva” poručio je na RTS-u da „još uvek nije pametno da se sadašnji dug u francima prebaci u evro – jer se ne zna kakvo će biti kretanje kursa.”
Tačno, to i ja kažem. Neće švajcarac skakati doveka. Švajcarska je zemlja izvoznika, tamo skoro svi gube zbog prejakog kursa – i „Nestle”, i skijališta, i banje i proizvođači satova, pa zato ni ovaj rast švajcarskog franka ne može da traje godinama.
A još devetnaest godina preostaje za otplatu onog kredita iz „Efektivinog” primera. Što znači – ćeraćemo se još. „Ne možemo se ne ćerati, ni stati na ovome”, što reče veliki pesnik.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
Danica Popović
Objavljeno na: http://www.politika.rs/pogledi/Danica-Popovic/Svajcarac-ili-evro-pitanje-je-sad.lt.html, 29. januar 2015.