Šum svetla
26/12/2014 |Draga Ines,
Dani protiču u ustaljenom ritmu i veoma liče jedan na drugi – čitam, pišem, snimam, montiram… u međuvremeno nešto i pojedem. Nisam gladan, ne brini. Danas sam svratio u francuski restoran Le Molière, kod prijatelja, vlasnika restorana i mog imenjaka. Restoran tik uz galeriju Francuskog kulturnog centra. Ćaskali smo o predstojećim praznicima. Prošlu Novu godinu dočekali smo u njegovom restoranu, za ovu novogodišnju noć planira da radi kao i svakog drugog dana, neće organizovati doček.
Bilo je rano popodne pa sam ručao u restoranu, boeuf a la Bourguignonne uz Casal Mendes Rose; junetinu u crvenom vinu sa slaninom i pečurkama, francuski specijalitet zaliven portugalskim vinom. Ide li jedno s drugim, nije pitanje o kom bi trebalo da se polemiše. Jedno, poreklom, seljačko jelo izdiglo se na nivo gurmanluka i postalo gastronomski specijalitet prijalo je uz čašu vina boje ruže koje na nepcima ostavlja mekani ukus svežeg voća, nežnu mešavinu koju prožimaju jagoda, malina, kruška i ananas. Ručak sam nazvao – udruženi ukusi Francuske i Portugalije, saveznički.
To me, na neki način, vratilo u jučerašnji dan, božić koji su proslavili vernici rimokatoličke veroispovesti, a posebno na detalj od pre stotinu godina.
O tome je pisao i britanski „Gardijan”, kao danu koji je izmirio i ratne neprijatelje.
Na božić prve ratne godine, 1914., tokom Prvog svetskog rata dogodilo se neočekivano, nezvanično primirje dveju zaraćenih strana, britanskih i nemačkih vojnika. Tog dana obustavili su paljbu, izašli iz rovova i sreli se na pola puta, na tzv. ničijoj zemlji. O tome svedoći i pismo jednog britanskog oficira, napisano majci, u kojem detaljno opisuje kako su vojnici dve neprijateljske vojske, bar nakratko, spustili oružje. Oficir Alfred Dugan Četer piše majci: „Mislim da je to najneverovatniji prizor koji je iko imao priliku da vidi. Oko 10 ujutro virio sam preko parapeta kada sam ugledao Nemca kako maše rukama i još dvojicu kako izlaze iz svojih rova i kreću k nama. Već smo hteli da zapucamo, kad smo videli da su nenaoružani, pa je jedan od naših otišao njima u susret. Za oko dva minuta teritorija između dve linije razgraničenja bila je prepuna ljudi s obe strane koji su se rukovali i jedni drugima želeli srećan Božić. To je trajalo oko pola sata, a većini je zatim naređeno da se vrate u rovove. Tokom ostatka dana niko nije ispalio ni metak, a ljudi su šetali unaokolo kako su želeli. Takođe, organizovali smo masovne sahrane sa opelima za neke poginule – i Nemce i naše – koji su ležali između linija”.
„Gardijan” piše da je stogodišnjica tog događaja u Velikom ratu proslavljena u Velikoj Britaniji kao trijumf ljudskosti nad krvoprolićem u koje je Evropa tada tonula. Neki britanski vojnici biće kasnije kažnjeni zbog „druženja s neprijateljem”, a oni koji su imali sreću da ih neprijateljski metak zaobiđe, provešće još tri Božića u rovovima, ali slično primirje neće se više nikada dogoditi.
Događaj je inspirisao kreatore božićne reklame za britansku robnu kuću „Sensberi”, te su snimili spot u kom se događa upravo ono o čemu Alfred Četer piše svojoj majci. U video-klipu, britanski i nemački vojnici, tu na liniji razdvajanja, između rovova, igraju fudbalsku utakmicu. Rezultat ne znam, nije ni važan, važna je dobra namera, zakratko i pobeda razuma, trijumf onog dela svesti koji nije ostao u rovu s puškom na gotovs! Nažalost, posle neuobičajenog zatišja oružja, rat je potrajao još četiri duge godine.
I tako, listajući brevijar Šopenhauerovih zapisa, pročitam mudrost koja opominje: „Bilo koju baklju da zapalimo i ma koji prostor ona osvetljavala, naš horizont će uvek ostati omeđen dubokom noći”. To se, nažalost, dogodilo tog dana 1914. godine.
Sklon sam, međutim, da verujem i veće nade polažem u nešto drugo što je Šopenhauer zapisao: „Samo svetlo koje je neko upalio sebi, svetli još i drugima”.
Pišem ti dok u mojoj sobi svetli ona stona lampa sa abažurom od zelenog stakla. Osvetljava redove koje ispisujem. Svetlo koje nadilazi tamu, jače od horizonta omeđenog dubokom noći, sija meni, kao šum… Verujem, i ne samo meni.
D.
petak, 26. decembar 2014.
Beograd