Šest lica traže pisca
27/02/2015 |Znate već onu Pirandelovu priču o Ocu, Majci, Sinu, Pastorki, Devojčici i Dečaku. Fabulu u koju je istovremeno smestio i komediju i tragediju, dve stvarnosti, apsurd i iluziju. Drama, šta drugo reći za delo „Šest lica traže pisca”. Naturalistička, u svakom slučaju. Sve u svemu, jedna gungula u kojoj ima prostitucije, rodoskrnavljenja, i u kojoj se ne zna ko koga i ko će koga, a svima je jasno ko je ko i ko bi kome, i na kraju sve se sazna. Ma, ko je blesav da čita Pirandela, i još ponekog.
Naoko slična drama odvija se svakodnevno i na staništu koje prepoznajete kao svoje, kao što prepoznajete i aktere, ali ih ne biste nazvali svojim. Neko vreme bile su aktuelne sporne doktorske disertacije državnih i partijskih funkcionera, onda su priče o njima utihnule, a ovih dana sledi nastavak jedne od njih. Doktor nauka (!?) Aleksandar Šapić jedan je od javno prozvanih u kontekstu sumnjivih doktorskih titula te je u tu svrhu oformljena Komisija Univerziteta Union – na kom je, nekada čuveni sportista, doktorirao – a u svrhu utvrđivanja verodostojnosti njegovog doktorskog rada.
Komisija je, međutim, prekinula rad na ispitivaju potencijalnog plagijata nezadovoljna činjenicom da su preliminarni rezultati njenih izveštaja predmet razmatranja na sednici Saveta. Tome bi trebalo dodati i nezadovoljstvo curenjem informacija i njihovo komentarisanje u medijima. Gotova prva četvrtina. Rezulat nerešen.
Preostaju još tri četvrtine. Trodelni Šapićev doktorat proučava tročlana komisija, svaki član za jedan od delova doktorskog rada. U preliminarnom izveštaju član Komisije Miodrag Koprivica našao je oko 73 procenta preuzetog teksta bez navođenja izvora, Nevenka Maher u svom delu pronašla je 66 odsto, a Hasan Hanić 0,4 odsto preuzetog teksta bez izvora. To su te tri četvrtine, tri priče o izvoru, a od izvora tri putića…
U međuvremenu Sekretarijat Univerziteta pronašao je još neke izvore koje je Šapić koristio, a nije ih naveo, što je članove tog tela navelo na zaključak da profesor Hanić nije verno prikazao stanje onog dela disertacije koji je obrađivao. Stoga, na Univerzitetu sumnjaju u Hanićevu nepristrasnost. Možda je Hanić plivao u istom bazenu u kom i Šapić, ali nije uspeo da dogura do reprezentacije.
Senat je predložio da umesto Hanića bude imenovan novi član Komisije (podrazumeva se nepristrasan), ali taj predlog nije dobio podršku većine članova. O daljem radu i sudbini seciranja Šapićeve doktorske teze rektor Uniona Zlatko Stefanović obavestiće Senat Univerziteta, ali istovremeno ne gaji veliku nadu da će postupak ispitivanja navoda o plagijatu biti nastavljen. Mrtva lopta. Pardon, to se događa u košarci. Ovo je vaterpolo. Potopljena lopta.
Dalje, u izveštaju Komisije za ocenu doktorskog rada dr Aleksandra Šapića navodi se da je kandidat autor šest radova, ali je provera pokazala da to nije tačno. Tih šest radova postoji, ali su njihovi autori neka druga lica. Šest lica, a jedan pisac. Lepo rekoh na početku, za sve je kriv onaj Pirandelo.
Doktor vodenih nauka suočava se s nečim što ga dovodi u poziciju rezerve koja greje klupu. Težak udarac za onog koji je cepao protivničke mreže. Ali, postoji i u tome jedna kvaka. Na većini međunarodnih takmičenja, Šapić je do finala blistao, rešetao protivničke golmane, ali u finalu ga nigde ne bi bilo. Nedostajalo mu je to nešto da bude veliki do kraja. Do poslednje odigrane četvrtine. Srećom, tada je u bazenu imao Vladu Vujasinovića, ali to je već druga tema. Na Vujasinovićevoj igri neko bi zaista trebalo da doktorira. Vujasinoviću nisu potrebni univerzitet, komisije, senati, sekretarijati, on je doktor, ali pravi doktor, vaterpolo nauka.
Tu bi utakmici bio kraj. Ne znamo kakav će krajnji ishod rada komisije biti, ali naslućujemo da će, posle nerešenog rezultata, morati da budu izvođeni peterci. Kod Pirandela, onih šestoro koji tragaju za piscem, kao i svi delovi predstave, čvrsto su povezani unutrašnjom logikom. U našem slučaju traganje za licima ispod čijih se radova potpisao pisac Šapić, gubi svaku logiku. Naravno, nije nevažno ko su ta lica, stvarni autori svog dela, ali, neka oproste, važnije je kako se „pisac” njihovih radova usudio da stavi svoj potpis ispod njih. Mišljenja smo da je plagijatora otkrilo mastilo. Nije stiglo da se osuši, pisano je u bazenskoj vodi. A voda i mastilo nikako ne idu zajedno. Svaka takva razlivena mrlja uvek se zvala i zvaće se krmača. U slučaju dr Špića, malo je reći krmača. To je najmanje šest utovljenih u povećem oboru. Pitajte Pirandela ko je svinjar.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/158247-sest-lica-traze-pisca.html, 27. februar 2015.