Šarmiranje šamarima
05/03/2014 |Kopaonik je lepa planina, visoka, pruža mogućnost za mnoga zadovoljstva, zimske radosti, dečje igrarije. Na njoj je i vazduh čist. Ume često da udari u glavu. Ukratko, Kopaonik je divno mesto da se zagađeni gradskim smogom i učmaliim talogom pročiste. Mnogima, nažalost, ne uspeva. Planinu zovu i srpski Davos. Asocira na mesto samita svetskih ekonomskih giganata. Kopaonik, međutim, nije to mesto Tavau, Tavate u Švajcarskoj (kanton Graubinden) a ni ovdašnji ekonomisti nisu giganti. Kad im se u toj gunguli prišljamče političari događaj na planini poprimi atribute nepogode. Vejavica, kijamet, smetovi, lavina. Neko se tu obavezno skrlja.
Nastup političara – pa bio on i odlazeći predsednik vlade – nije regulisan nijednim propisom, zakonom, podzakonskim aktom a ni uredbom koji predviđaju da rasprava i dogovori o ekonomskoj situaciji u državi podrazumevaju i politički neumesne izjave predizbornog karaktera. Kako je u politici sve dozvoljeno, zakon je u tom slučaju plot za koji se samo pijani drže. Neki su na Kopaoniku u tom stanju viđeni.
Sudeći prema informacijama koje stižu s planine, smeh je najveći događaj. Akteri srpskog Biznis foruma dobro se zabavljaju, dosetkama uveseljavaju prisutne i nadmeću se ko lepše priča viceve i čiji će vic biti najduhovitiji. Prvi je ispričao Ivica Dačić našalivši se konstatacijom da su on i guvernerka Narodne banke Jorgovanka Tabaković hrabri zbog toga što su jedini zvaničnici koji su usred predizborne kampanje došli na ekonomski forum. Šaljivo. Ne i duhovito. Na Forum su i došli da bi mogli da kažu da su jedini političari koji brinu o srpskoj ekonomoji dok predizborna kampanja jede svoju decu. Za ispričan vic – javljaju izveštači – predsednik vlade nagrađen je aplauzom prisutnih. Spontani aplauz uvek objektivne publike, rekli bi sportski reporteri u pokušaju.
Sačekavši strpljivo da i ona dođe na red, guvernerka se vickasto obratila Dačiću i ispričala jedan stari, bajati: „Posle Vašeg kabarea šta meni preostaje. Šta drugo nego da Vas uozbiljim. Dopustićete mi, potpuno neplanirano, zato što ste i Vi bili inspirisani da neplanirano budete ovako zadovoljno duhoviti, da sa svog mobilnog telefona pročitam belešku koju sam napisala juče pred dolazak na Kopaonik”. Ovacije na otvorenoj sceni, salve smeha. Spontani aplauz uvek objektivne publike.
Onda je citirala reči rumunskog filozofa Emila Siorana rekavši da one govore o privremenosti i podeljenosti: „Da li će i dalje našu istoriju obeležavati svetao trag i velika imena ili će jasan pogled vladara, čoveka, ljudi promeniti sudbinu naroda koji traje kao narod privremene sudbine”. Kreativno, ali tuđe. Guvernerka pokušava da pošalje poruku o jasnom pogledu vladara (čitaj: Aleksandra Vučića) koji će „promeniti sudbinu naroda…” Ne zaslužuje aplauz. Ali mnogi su se nasmejali. Grohotom.
Evo opet onog s početka priče o vicevima, kaže on: „Meni bi bilo mnogo lakše i lepše u predizbornoj kampanji da ošamarim Tačija nego da pregovaram s njim, što sam mu i rekao u Briselu – da bi bilo lepo da se sada pobijemo pred izbore”. Ne reče šta mu je (odozgo, s gotovo dva metra visine) Tači rekao. Dakle, vic nema kraj.
Nema tu ni traga od vica, šale i komike. Niti u neduhovitom nadgornjavanju postoji e od ekonomje. Izgovorena je nediplomatska, jeftina i otužna politikantska rečenična konstrukcija koja teško da ikoga može da nasmeje. Osim ako reakcija na izjavu ne bi bio ironičan i ciničan osmeh. Grč!
Možda je najbolji vic ispičan na drugom mestu, tamo gde vazduh nije čist kao na Kopaoniku. Funkcionerka Srpske napredne stranke Zorana Mihajlović utvrdila je da je 2014. godina promena! Za šta? Za promenu prebivališta Tesline urne? Promenu iz crnog u još crnje? A da autorka neuspelog vica ipak ode na Kopaonik? Da pokuša tamo da bude duhovita. Na svežem, čistom vazduhu.
Objavljeno na: http://kolumnista.com/author/dejan/, 5. mart 2014.