Rečnik nadimaka
22/07/2015 |Piše: Goran Marković
Ako neko odluči da rečnik realizuje, ustupiću mu sav materijal koji imam.
Postoje stvari koje nikada nećete uraditi i pored najbolje volje, uprkos odličnoj ideji ili značaju koji bi takvo postignuće imalo. Jednostavno, nemate snage, vremena i entuzijazma da stvar realizujete. Stalno odlažete ulaganje napora koje je za jedno takvo ostvarenje neophodno, lenji ste da započnete ili, ako ste već nešto načeli, da to i završite. Ne ide vam iako znate da bi, izvesno, ta stvar bila dobra, značajna, zabavna ili šta već.
Jedan od projekata o kojima govorim i koji, bar sa moje strane, nikada neće ugledati dana jeste rečnik nadimaka. Odavno verujem da je nešto tako važno sačiniti. Ponešto sam tu i tamo prikupio, ali, kako vunovlačarenje traje već decenijama, najzad sam shvatio kako rečnik nikada neću završiti. Zato taj posao ostavljam drugima, kome god se ideja dopada, bez pretenzija da na ovu zamisao posedujem autorska prava. Sa svoje strane, ako neko odluči da rečnik realizuje, ustupiću mu sav materijal koji imam.
Pre nego što počnem da obrazlažem oblik rečnika, moram reći kako ne verujem da čitave nacije imaju određene vrline ili mane. Da se za jedan narod u celini može reći kako je u nečemu dobar ili da je, opet, u nečem drugom sasvim loš. Tako, na primer, postoji predrasuda da smo mi Srbi ne znam ni ja koliko topli i gostoljubivi, a da su, na primer, Skandinavci hladni i odbojni. Dovoljno je, međutim, uprkos tradicionalnom posluženju sa slatkim i vodom, kojim će vas u svome domu ljubazno dočekati svaka srpska domaćica, prisetiti se kako ovde prolaze navijači inostranih klubova. Ili upitati nekog Danca gde se nalazi neki od trgova u Kopenhagenu. Ne samo da će vas tamo lično odvesti nego će vam usput i ispričati sve što zna o tom mestu. Naravno, nikada vas neće pozvati u svoj dom ili pokazati bilo kakvu zainteresovanost za vas lično.
Tu se, po mome mišljenju, radi o razlici u mentalitetu, vaspitanju, navikama i takvim stvarima, a nikako o toplini i hladnoći. Ljudi na određenim mestima na ovoj našoj zemlji žive najbolje kako umeju, savlađuju prirodu i okolnosti na jedini moguć način i to formira njihov način života. Ali, zbog toga jedni nisu bolji od drugih, ne postoje dobre i loše nacije, postoje samo dobri i loši ljudi.
Tu ću odmah skočiti sebi u usta i ustvrditi nešto suprotno: Srbi su posebno nadareni za davanje nadimaka i u toj disciplini su mnogo bolji od ostalih naroda. Uostalom, nadevanje dodatnih imena nije kod ostalih naroda tako važna i učestala delatnost, dok ovde praktično svako od nas ima svoj nadimak koji s vremenom počinje da mu zamenjuje ime. Setite se samo koliko ljudi znate po nadimku, a uopšte ne znate kako se oni zapravo zovu.
To i dalje ne bi bilo previše značajno da ti nadimci nisu često – genijalni! Bili oni pogrdni, nežni, opisni ili na prvi pogled sasvim apstraktni, novi identiteti nosilaca nadimaka apsolutno predstavljaju suštinu njihove ličnosti i ostaju da ih zauvek prate u životu. A nagurati, sabiti sve karakterne osobine jednog bića u reč-dve jeste, priznaćete, prava umetnost! Kumovi su, po pravilu, anonimni kao, uostalom, i svi oni autori viceva koji se niotkuda odjednom pojave baš kada nam je najteže.
Rečnik je zamišljen otprilike ovako. U prvoj rubrici se nalazi sam nadimak. Sledi kratko objašnjenje šta on znači. U drugoj rubrici je pravo ime vlasnika nadimka i njegova kratka biografija. U trećoj je objašnjenje na koje osobine nosioca se nadimak odnosi. Ukoliko je apstraktan, predstavlja nekakvu onomatopeju ili nešto slično, treba objasniti kako je nastao. U četvrtu rubriku upisuju se, ako ih ima, ostali detalji i podaci koji rasvetljavaju pozadinu nastanka nadimka.
Jedan primer: 1. Sava Pikaso. Nadimak se očigledno odnosi na poznatog slikara. 2. Pripada Savi Aćinu, filmskom i televizijskom scenografu. 3. Pikaso se verovatno odnosi na njegov likovni talenat, a moguće i na činjenicu da mu je majka bila Francuskinja. 4. Jednom je, u šali, Sava pomenuo kako mu je nadimak nadenut „jer izgleda kao da ga je nacrtao Pikaso”.
Ili drugi: 1. Đura Lampadžija. 2. Pripada Nebojši Veselinoviću, poznatom primenjenom umetniku, jednoj od ikona umetničkog Beograda. 3. Lampadžija se odnosi na stotine fantastičnih skulptura u obliku lampi koje je ovaj umetnik načinio. 4. Đura je nadimak koji je dobio u detinjstvu i verovatno je služio za bolje rimovanje sa nekom rugalicom. U svakom slučaju, nema nikakve veze sa njegovim imenom.
Mogao bih da nabrajam: Mečka Šejn, Mile Slina, Velja Noga, Tofija, Daba Menzalin, Bata Frenga i tako dalje. Iza svakog od ovih nadimaka stoji priča koju bi, možda, vredelo ispričati. Ova marginalna poetika, koja je već ranije obogaćena izuzetnim „Rečnikom srpskog žargona” Dragoslava Andrića iz 1976, bila bi još jedan uvid u narodni genije koji ne pripada samo onome što je zabeležio Vuk Karadžić.
Goran Marković, reditelj
Objavljeno na: Goran Marković, kolumne, 11. jul 2015.