Razgibavanje

21/03/2014 |
Piše: Dragoljub Draža Petrović
Nova linija Er Srbije Dominikana – Venecuela – Beograd, preko Titograda, koja će zbog ogromnog interesovanja saobraćati triput dnevno, svečano je otvorena u utorak, a prvi putnik bio je neki Darko. „Je l’ to onaj što je vodio ‘Mentalno razgibavanje’, mamicu mu bezobraznu & nevaspitanu“ – prvo je što je tog jutra pomislio prezadovoljni srpski glasač. Sve se nadajući da će sledećim letom Er Srbije na liniji Dominikana – Venecuela – Beograd, preko Titograda, doleteti i onaj Marko. Te da će zloglasna braća DarMar konačno biti u našim rukama.

– Nećemo se zaustaviti samo na Darku… Pašće i Marko… Pašće i Miša Banana, Cene Kurbla, Đoka Pajser, Žika Sajla… Pašće svi koji su širili satiru, opijum za narod, kao i kokain, opijum za koji pošten svet nema para – saopštili su nadležni državni organi.

Još od subote ujutru, kada je avion Er Srbije na liniji Dominikana – Venecuela – Beograd, preko Titograda, trebalo da sleti na beogradski aerodrom, trajala je prava drama u glavi mozga ove operacije, lečenog radikala koji je oduvek maštao da bude inspektor Strahinjić.

– Ako Darko sleti u subotu ujutru, dobićemo 89,6 glasova, s tolikim brojem poslanika SNS ne bih ni ja mogao da se izborim – razmišljao je on u sebi i odlučio se na pošten potez: glavni izborni adut ima da padne s neba u utorak na sabajle.

Bolje da imaš 158 poslanika i Darka u rukama nego Darka u rukama i još pride 243 poslanika na grbači od kojih bar 75 odsto šmirglanjem pokušava da skine tetovaže Šešelja, Karadžića i Mladića sa mišice, kojima se fućka za ideologiju, fućka im se i za praksu i celoga života sanjaju da dobiju posao koji će od njih zahtevati neznatan napor – skladno dizanje leve ili desne ruke, ako im unapred dojave da iz skupštinskog restorana pređu u skupštinsku salu. A sve ostalo će u njihovo ime da obavlja jedan čovek, ekspert opšte prakse, inspektor Strahinjić. I kad ih pitaš, zašto, bre, braćo i sestre, komplet državu da vodi samo taj jedan eskpert, oni će citirati narodnu mudrost: „Mnogo babica, kilavo dete“. A srpski narod voli takve mudrosti, jerbo su jednostavne, jasne i lako shvatljive.

Tajna akcija „Montevideo, bog te video“ nikome nije bila sumnjiva. To što su agenti BIA svako malo putovali u Latinsku Ameriku pod maskom traženja novih lokacija za snimanje trećeg nastavka sage o Moši i Tirketu obradovalo je sve koji kukaju da država Srbije ne brine o kulturi. Jedino je ministru policije, koji izgleda pojma nije imao o ovoj kulturnoj revoluciji u organizaciji Bezbednosno-informativne agencije, malko bilo sumnjivo što odoše tolike devizne dnevnice, a Bjelogrlić mu nije dostavio ni scenario trećeg nastavka.

Istina, da je Darko sleteo u subotu, kako je i planirano, ministar policije bi verovatno javio Đuri da blokira aerodrom. Pitanje je i zašto ministar policije Darka nije dočekao na „Surčinu“, ali to jeste malko neprijatna stvar – zamislite Darka kako izlazi iz aviona i kaže: „Đe si matori, nijesam te video 100 godina“. Kad dugo živiš u Latinskoj Americi, četiri godine ti liče na sto. Izgubiš osećaj za vreme i prostor. Nekad ti se čini da si u Titogradu, a ne u Venecueli. Težak je život u emigraciji.

Samo jedno je izvesno – Braća Bajić pevala su na mitinzima SRS, braća Karić na mitinzima SNS, a u postdosovskoj Srbiji pevaće braća Šarić. Ojha!

Autor je kolumnista dnevnog lista „Danas“
Peuzeto sa: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/razgibavanje.890.html?news_id=278251, 21. mart 2014.

Komentari