Pozitivni i negativni junaci
25/06/2015 |Piše: Goran Marković
Životni zakoni se i te kako razlikuju od dramskih.Tako se u našoj stvarnosti, posle toliko vremena, pojavila jedna apsolutno pozitivna pojava, čovek koji se drži pravde i ne odstupa od svojih principa, ma šta se sa njim dešavalo, makar koliko ga pritiskali da odustane od svojih načela. Reč je, naravno, o Saši Jankoviću, zaštitniku građana. Posle, rekao bih, decenija prevlasti sile nad pravdom, ličnih interesa nad javnim, osionosti nad empatijom, jedan čovek je odlučio da se suprotstavi vetrenjačama.
Na drugoj strani, represivni aparat vlasti odmah je krenuo u rutinski obračun sa njim, oprobanim sredstvima koja je patentirao još Džugašvili. Staljin je, naime, dobro znao da pravdoljubivost i druge ostatke demokratije treba saseći još dok su u začetku jer oni mogu, nedajbože, uzdrmati njegovu omiljenu, ničim nezamenljivu apsolutnu vlast. Tako je Služba odmah, čim se zaštitnik građana oglasio u sferi koja prevazilazi nepravde oko otpuštanja sa posla ili sličnih sitnica, počela iskopavanje mogućih kombinacija za ocrnjivanje njegove ličnosti. Trebalo ga je brzo kazniti za čeprkanje po osinjem gnezdu i izbiti mu iz glave jednom zauvek ideje o pipkanju nečeg što je nedodirljivo. Ali, umesto da se uspaniči i počne pregovore o skidanju svoje ličnosti sa stranica žute štampe, jedne od najvažnijih poluga raznih bezbednosnih agencija, Janković je odlučio da istraje, pa šta bude.
Kao u nekom vesternu, dakle, na sceni su se pojavili razni negativci, suprotstavljeni usamljenom pozitivnom junaku, pa je obračun mogao da počne. Jedino što, kao što rekoh, život nije film „Neoprostivo”, a Saša nije Klint Istvud, to jest lik pod imenom Bil Mani. U pomenutom kaubojcu zli šerif Litl Bil Daget, koga sjajno igra Džin Hekmen, suvereno vlada svojim korumpiranim gradićem, nastanjenim velikoposednicima i obespravljenim stanovništvom. U trenutku kada se pojavljuje konkurencija, oličena u revolverašu Englezu Bobu, koga genijalno igra Ričard Haris, Litl Bil demonstrira svoju moć i ubija ga, ne zaboravivši da je na Divljem zapadu ponižavanje protivnika obavezni lik.
Kada dara prevrši meru i društvo oko Litl Bila iz obesti unakazi jednu prostitutku, nezaštićenu ženu koja zbog očajne situacije u kojoj se nalazi obavlja svoj ponižavajući posao, na scenu stupa Bil Mani. Iako teško ranjen, on uspeva da se uz pomoć prostitutke oporavi i da krene u obračun sa gradićem koji predstavlja bastion nepravde. Pomoć ima samo u crncu Nedu Loganu u interpretaciji Morgana Frimena, koji, međutim, ne dopustivši da bude ponižen, umire pod najstrašnijim mukama na koje ga baca Litl Bil.
Konačni obračun je stravičan i završava se, naravno, Manijevom pobedom. Grad je istrebljen od negativaca, na sve strane leže mrtvaci, pa pravednik može da se vrati svome domu, svojoj deci i usamljeničkom životu koji vodi. Tokom filma, međutim, saznajemo kako u prethodnom životu Mani i nije bio baš tako pozitivna pojava. I sam revolveraš, od trenutka kada mu je umrla žena on se odao piću i polako počeo da tone. Obračun sa zlim šerifom i bandom oko njega pomogao mu je, međutim, da se očoveči i da sa povraćenim dostojanstvom ponovo stane pred ljude.
Ovo poslednje je od velike važnosti za filmsku, a moguće je i za životnu dramaturgiju. Ne postoje apsolutno pozitivni junaci. Saša Janković ima, izvesno, svojih mana i slabosti, kao i svi mi, uostalom. Ali važno je šta on čini, odnosno šta odbija da ne čini (ako je ova dvostruka negacija uopšte jasna). Njegova sadašnja misija je mnogo važnija od njegove prošlosti, ma kakva ona bila. Njegovi argumenti, kao revolveri Bila Manija, govore sve i šalju nedvosmislene poruke.
Još nešto o negativcima. Veliki glumci mnogo više vole te uloge od romantičnih junaka ili nepogrešivih boraca za pravdu. Uostalom, u pomenutom filmu ne zna se ko je upečatljiviji, da li Džin Hekmen ili Ričard Haris. Klint Istvud je za sebe ostavio Bila Manija, držeći se čvrsto mračne prošlosti tog lika. Igrati zlo pruža mnogo više mogućnosti za uverljivost nego glumiti idealnu osobu. Možda je to zato što ovi drugi ne postoje. Zlo postoji u svima nama, samo ga, ako si dobar glumac, treba prizvati iz sebe i ugraditi u lik koji igraš…
Goran Marković, reditelj
Objavljeno na: Goran Marković, kolumne, 17. jun 2015.