Službeni kurir
03/03/2014 |Draga Ines,
Ne mogu da opišem ushićenje koje me je obuzelo kada sam jutros otvarao poštu jer bi se to, kako reče ti, pretopilo u patetiku. Posle toliko godina, u pošti – tvoje pismo. Tvoje prvo pismo. Strčao sam u prodavnicu (srećom, postoji jedna tu pored mog ulaza), kupio kafu i novine, bakalin me čudno zagledao, valjda sam nesvakidašnje zračio; pitao me da li ću, kao po običaju, i slatkiš koji obavezno svakog jutra kupujem, rekao sam da već imam poslasticu koja mi je ulepšala dan. Gledao me kao iz tuđe glave. Ćao, komšija, mahnuo sam mu i vratio se da pročitam tvoje pismo. Posle mnogo godina, tvoje prvo pismo.
Bila si na izložbi (slika, fotografija, instalacija, multimedijalnoj?). Čija dela su izlagana? Neki klasik, avangardni umetnik, savremenik? Kakvi su utisci? Pričaj, kako je bilo? Ja ću tebi reći šta danas pišu ovdašnje novine. Gotovo da nema razlike u pisanju, kao da jedni od drugih prepisuju. I teme ponavljaju, samo menjaju način na koji ih saopštavaju. A način je, uglavnom, oduran. Znaš onu narodnu o duvanju u istu tikvu? Tikva tikvi.
Dnevni papir koji se zove „Kurir”, a koji postoji nekoliko godina, svakodnevno objavljuje „istine” o svakome na koga im iz neke centrale pokažu prstom i o svakome na čijem platnom spisku nisu njegovi urednici i novinari. Ovih drugih je malo. Naravno da to glasilo ne propušta da se hvali tiražom, profesionalizmom, nezavisnošću, istraživačkim novinarstvom, uticajem. U zaglavlju tog papira piše „Najuticajnije dnevne novine na Balkanu”. To ne samo da je blasfemičan samohvalospev već je i sumnjiva tvrdnja s obzirom da je danas na kioscima osvanuo dvadeset osmi broj te reciklirane hartije. Znam, sada se pitaš da li me je ushićenje tvojim pismom toliko obuzelo pa sam zbog toga kontradiktoran, pitaš se kako je moguće da nešto što postoji nekoliko godina, izlazi svakodnevno a danas broji tek dvadeset osmi primerak! Moguće je. Onaj „Kurir” koji je do pre dvadeset osam dana postojao, više ne postoji. Ovo je isti taj „Kurir” samo nekoliko godina i dvadeset osam dana mlađi. Pitaš se i kako je moguće da za isto toliko dana nešto postane najuticajniji dnevni list na Balkanu. Konfuzija? Potpuno te razumem.
Razgovarao sam s trojicom advokata, starih poznanika (jedan od njih mi je i kućni prijatelj, znaš ga), i sva trojica rekla su mi da je „novo ruho” tog papira pokušaj da „staro odelo” izbegne sudsko gonjenje. Taj papir, koji je mnoge oklevetao, mnogi su i tužili ali će teško na sudu dobiti satisfakciju. To što ih je klevetalo, to više ne postoji. Preduzeće je zatvoreno, likvidirano, ugašeno i otvoreno novo koje, pod istim imenom, štampa „oglasnu tablu” po kojoj kači stare, reciklirane nepodopštine. Onda tabla postane „najuticajnija”.
Kako drugačije da nazovem takvu pojavu osim onako kako sam naslovio ovo pismo. Službena beleška jednako kurirska služba.
Danas beležim o ovo: ministarka koju si u pismu pominjala, ona koja te asocira na Zvezdanu, izjavila je da nije obaveštena o tome da se stručna javnost usprotivila odluci o prenošenju Tesline urne u portu Hrama Svetog Save. Neobaveštenost ti je poznata kao kategorija koju je lansirao onaj koji se hvalio da samo on sme da nas gleda u oči. Sme? On? Samo on? Tog se sećaš… Zaboravi ga. Zaboravi i sve ostale neobaveštene.
Završavam ispijanje kafe, završavam i pismo. Pozvaću Zvezdanu da joj prenesem tvoj pozdrav. Mogao bih da se kladim da će reći: „Jaooooo, suuuupeeeer… baš sam se oduševila. Kako je Ines? Šta radi? Dugo je nema…” I pre nego što zaustim da joj bilo šta kažem, nastaviće: „Sinoć sam bila na straaaavaaaa žuraji, znaš onaj fensi noćni klub? E, bile su ekstra face… startovali me neki moroni… iskulirala sam ih… e, a bio je i onaj poznati fudbaler, posle je došao onaj što se kandidovao za poslanika… straaaaavaaaa je lik… jel’ istina da je u vezi s onom plavušom, onom političarkom?” Tada će već biti krajnje vreme da prekinem vezu. I da zaboravim da sam razgovarao sa Zvezdanom koja čita samo „najuticajnije balkanske” zidne novine. Moraću da zaboravim da sam razgovarao s njom, „obaveštenom” taman onoliko koliko i rolna tog papira.
D.
ponedeljak, 3. mart 2014.
Beograd