Čekajući obračun
01/02/2014 |Organizovani kriminal, boljka od koje manje-više pate sve države, inficirao je početkom ’90-ih i Srbju a borba protiv njega postala je opšte mesto u obećanjima svih vlada i režima. Posle ubistva premijera Zorana Đinđića, vlada njegovog naslednika Zorana Živkovića u operaciji „Sablja” hapsi njegove ubice i pripadnike najvećih kriminalnih klanova. Sve posle toga smatra se sitnicama.
Kriminal je stari zanat kome niko do sada nije uspeo, niti će ikada uspeti, da zada konačan udarac. Da ga svede na podnošljiv minimum, možda. U tom mraku treba tražiti ono malo svetla. Jer, kriminal je stariji od borbe kojom hoće da ga zatru. Dakle, ima sve prerogative da od borbe bude jači. Opasan je, organizovan i brutalan. No, to nikako nije opravdanje za sve dosadašnje neuspešne pokušaje da mu se doaka. Na drugoj strani, koja se zove borba, najčešći su odsustvo volje (političke), neorganizovanost i selektivnost.
Decenija koja broji poslednje mesece najupečatljiviji je primer istovremenog rasta organizovanog kriminala i jednakog porasta deklarativne borbe protiv njega. Ako se izuzmu sporadični slučajevi hapšenja lokalnih bandi i ponekog zvučnijeg imena iz podzemlja, borba je uglavnom na nivou retoričkog stava. Da, svi su, bez razlike kojoj ideološkoj, stranačkoj ili navijačkoj opciji pripadali, gromoglasni u karakterisanju borbe protiv organizovanog kriminala kao prioriteta državne politike. Osim horskog pevanja na tu temu i protoka vremena, nisu uočeni bog zna kakvi pomaci, dok kriminal vreme koristi da ojača svoj horski nastup. I kao hor i kao horda.
Početak ove decenije doneo je otpimistične najave da će se raskrstiti sa hipotekom devedesetih koja je u nasleđe ostavila narečeni podzemni zanat. Prvi demokratski ministar policije Dušan Mihajlović još ni u fotelju nije seo kad je obećao da će ubistvo novinara Slavka Ćuruvije biti rešeno a već je brojao nove žrtve asfaltnih likvidacija. I odlučio je Duško da tome stane na put. Onda su mu ubili prvog čoveka Resora javne bezbednosti Boška Buhu pa je prevrtao i nebo i zemlju da pronađe ubice. Jel’ ih našao? To još nije utvrđeno jer se optuženima neuspešno sudilo, proces je vraćen na početak a prvooptuženi Nenad Maksimović Maka nestao je neznano kuda. Proces zjapi otvoren isto onoliko koliko je stalna i otvorena priča o konačnom obračunu sa kriminalom. Predugo.
Istom tom ministru organizovani kriminal i tamo neki (neutvrđeno ko su) ubili su premijera. Isukao je Duško „Sablju”, mahao njom po Srbiji, pohapsio dilere droge i još neke majstore starog zanata bez da je prevrtao oblake i busenje. „Sablja” je donekle urodila plodom, odnekle je ostavila prostor da se kriminal rađa iz nezatrtih klica.
Ministra D. M, koji je otišao na Povlen da se memoarski ispovedi i nama i sebi, iz fotelje istisnuo je Dragan Jočić čiju su vladavinu, osim najave borbe protiv kriminala, obeležili ćaskanje sa Legijom u noći njegove predaje 2. maja 2004. i izjava da nije važno gde se komandant s beretkom krio i sa kim je bio u kontaktu ali da je važno šta će na sudu reći. Je l’ Legija na sudu nešto rekao? Jeste, mnogo toga što ga je strpalo 40 godina u zatvor. Možda je Jočić očekivao nešto drugo? U tih nekoliko godina Jočićevog ministrovanja policijom pohapšene su silne nazovi mafije stručne za stečaj, drumarinu, carinu, automobile, osiguranja, đubre, polaganje ispita i duvan. Odlučnost borbe valjda je trebalo da se pokaže i terminologijom kojom se organizovane kriminalne grupe tretiraju kao mafija. Beše to pre gotovo pet godina. Je l’ dobismo potvrdu o krivici? Čekamo.
Zabuna o pohapšenim tzv. mafijama traje do danas iako svaki đak policijske škole u Kamenici zna da su za organizovane kriminalne grupe dovoljna samo tri člana a da je mafija veliko preduzeće. Srećom pa sadašnji resorni ministar Ivica Dačić, dok govori o razbijanju bande Darka Šarića, ne izgovara taj nesrećno korišćen termin mafija. Naravno da je i Dačić u svojoj partijskoj a i koalicionoj ćeliji najavio da će organizovani kriminal strpati u zatvorsku ćeliju. Hapsi i Dačić, najinteresantniji su mu piljari s drogom, a omakne mu se da pomene i konačan obračun sa organizovanim kriminalom. Regionalnih razmera. Bilo bi nefer ne reći da se u tim izjavama uvek nađe mesto i za rasvetljavanje ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića. Čekamo.
Objavljeno na: http://www.istinomer.rs/author/dejan-jeremic/, 9. maj 2010.