Žoga bonito
14/07/2014 |Nije ovo Svetsko prvenstvo u fudbalu bilo melem za dušu, opijum za čula, raj u kojem se traži utočište od surovog sveta. Ono što se u Brazilu događalo u tridesetak dana jeste surov svet. Carstvo menadžmenta, tehnologije, interesa, novog doba iz kog su fudbalska lepota i mašta prognane. Odigrana je generalna proba propasti fudbalske igre u kojoj je industrijski fudbal bio jedini reper postojanja iste te igre. Mutan talog.
Svedok sam završnica dvanaest svetskih fudbalskih samita, ovaj je po svemu bio najneinteresantniji, najprljaviji, najlošiji. Pretvorio se u svoju suprotnost. U gladijatorsku potrebu da se preživi do sudnjeg dana finala. Legenda pamti Pelea, Bekenbauera, Krojfa, Kempesa, Zofa, Maradonu, Mateusa, Romarija, Zidana, Ronalda, Pirla, Inijestu… Novi najbolji svetski igrač zove se – FIFA. Liči na nadimak nekog majstora s Kopakabane ali nije. Skraćenica je za mešetarsko udruženje koje posluje bez straha od zakona, bilo kojeg. FIFA je fudbalska Koza nostra. Ili, ako vam je lakše, Kamora ili Ndrangeta. Svakako, moćno preduzeće organizovano na principima jasno definisanih uloga svakog člana, s preciznim opisom posla i zadataka, grupa poslušnika odgovornih vrhu koji kreira igru prema meri svog bankovnog računa. Imena poznata redakciji.
Taj klan ubrao je milijarde dolara od reklama i televizijskih prava a potom proglasio Mesija najboljim igračem šampionata?!?!? Ko će u to poverovati? Nije poverovao ni on. Maradona je prošaputao: „Volim Lea, ali sramota…”. I Leo je shvatio da je sponzor „adidas” kumovao laureatu. Njemu, najboljem igraču današnjice i, sigurno, jednom od deset najboljih koje je svet video, medveđa usluga nije potrebna. Leo je veliki i bez (sramne) titule. I Leo se stidi.
U zbiru, Nemci su odneli trofej u Bundestag, Argentina tuguje, Holandija živi jalovu satisfakciju trećeplasiranog, Brazil je osramoćen i ponižen. Osim toga, neko će zapamtiti lepotu igre Kolumbije i Hamesa Rodrigeza, tvrde Belgijance, upornost Čileanaca, Meksikanaca i Kostarikanaca, neubedljive Francuze, zalutale Ruse, blamažu Španije i Italije, nedorečene Švajcarce, retrogradne Engleze, zalutale Grke, očajno loše Portugalce, Afrikance i Azijate, ujed Luisa Suareza, sudijske greške… i trijumf FIFA.
Pamtiće se trčanje, trčanje i samo trčanje. Snaga, jurnjava, pogibelj… Krljatorski fudbal u kojem je prednjačio Brazil. Reprezentacija koja se pamti po oduzimanju lopte protivniku bez faula. Ni protivnik nije svestan da mu lopta više nije u nogama. No, to vreme je prošlo. Kršni Brazilci protivniku najpre overe cevanicu pa potom loptu. Ako je stignu. Trik, nadigravanje, lepršavost, nadmudrivanje, imaginacija, potez, dribling, lopta kroz noge…, šta to beše?
Da, ali kakve veze s tim ima FIFA?
Ima. Sistematski uništava sve ono što Mesi može u Barseloni a nije mu dato na Mundijalu. Sve što Neimar pomisli na Nou kampu a ne sme kod kuće. Sve što Hames ume a limitirano mu je na velikoj smotri. Fudbal se igra po krutim administativnim pravilima FIFA i njenih sponzora. Ako nema krvi i bola, ne zove se fudbal.
Nema nade da će za četiri godine u Rusiji biti bolje. Još je uzaludnije nadati se boljitku u Kataru 2022. godine. Tamo će igrati vanzemaljci, ili pustinjske bube. Oni koji neće padati u nesvest na plus 50 stepeni. Tako FIFA hoće. Ugađa zadriglim šeicima i njihovom buđelaru. Ovi će iz udobnosti svojih harema ocenjivati kvalitet igre onih koji na travi prežive toplotni udar. Tamo neće biti mesta za vaskrsle brazilske majstore i Mesijevog naslednika. Trofej za najboljeg igrača dodeliće nekom kiborgu.
Objavljeno na: http://www.konkretno.co.rs/politika-i-drustvo/zoga-bonito, 14. jul 20914.