Pozdravi Zvezdanu
02/03/2014 |Dragi D,
Najpre, drago mi je što mi ponovi pišeš ali, da se pisanje ne bi pretopilo u patetiku, neću više o dragosti koju osećam. Reći ću ti odmah, na početku, da ovde gde sam nimalo blagonaklono ne gledaju na odluku o iznošenju Tesline urne iz muzeja. Civilizacija se ne poigrava najvećim umovima. Baš tako – civilizacija, jer ono što si mi napisao i ono što sam na internetu čitala o odluci tih političara i ljudi iz crkve, kosi se s napretkom. Kosi se s mojim poimanjem lepog i kulturnog, s mojim shvatanjem dobrog ukusa. U vezi s tim, šaljem ti munje nad Hramom. To se Tesla ljuti!
Događaje kod vas pratim – koliko mogu da stignem – a stignem da čujem i vidim (satelit je čudo!) nastupe političara i stranaka u predizbornoj kampanji. Nego, nešto me kopka, molim te, objasni mi: da li je evolucija političke misli stigla u Srbiju? Ili je u 21. veku politička retorika zakoračila u obrnutom evolutivnom smeru? Možda previše očekujem od nosilaca političkih funkcija i titula, možda je moje shvatanje jezika, retorike, morala i etike elitističko, intelektualističko, akademsko? Reci mi D, preterujem li? Mislim da ne.
Zbog čega te ovo pitam? Zbog onoga što – o, užasa! – moram da prihvatim kao permanetno vređanje pameti svakoga ko se upusti u avanturu tumačenja poruka kojima politika slatkorečivo obmanjuje birače. Slušam onu ministarku čije ime nikako da zapamtim, kad god je vidim pomislim na Zvezdanu, drugaricu s Miljakovca. Sećaš se one umišljene plavuše koja je imala isto toliko problema sa egom koliko i s kilogramima? Ne znam zašto se setim Zvezdane kada vidim tu ministarku, sad sam se setila – Zorana se zove, možda zbog toga što tada osetim isijavanje nekih kompleksa. E, ta ministarka je govorila nešto okupljenim ljudima, ako dobro razumem kandiduje se za gradonačelnicu Beograda. Naravno da nisam u stanju da ti doslovce prenesem šta je okupljenoj šačici ljudi rekla, tek bi hvatanje beležaka bilo uzaludno straćeno vreme, toliko blesava nisam; ne mogu čak ni da ti prepričam sve ali ovo sam zapamtila: „…moramo stvoriti veliki konsenzus… ”. Bože blagi, zna li ta žena šta znači veliki a šta konsenzus?! Da li je ikada čula da je konsenzus jednoglasna odluka, da se ne kvalifikuje ni kao veliki ni kao mali?! Ako me znanje još služi, konsenzus znači slaganje, pristanak, odobrenje. Srećom, kad sam se spremala za odlazak na dalek put spakovala sam i „Vujakliju”. (U onaj kofer koji smo davno kupili u Kijevu.) I još razmišljam da li je moguće sročiti nešto poput „velikog konsenzusa”, „velikog slaganja”, „velikog pristanka”… i da ne dužim. Nije moguće.
Ta Zorana (zamalo da napišem Zvezdana) rekla je biračima i da će nešto biti odlučeno na „…stranačkim organima stranke… ”. Oh, my god. No coment!!! Jesam li ja baš toliko zaboravila jezik ili su gramatika i pravopis otišli u smeru kojim se kreće i politika? Evolucija kontrasmera. Molim te D, da sve ovo što sam rekla prihvatiš s dozom rezerve jer nisam sigurna da li me možda daljina i dugogodišnje odsustvovanje iz miljea u kome si ti ne navode na pogrešno tumačenje i zaključivanje?! Ti mi reci.
Nisam blizu ali čak i ovde osećam nespokoj. I ovde vazduh treperi kao da nebo gori, kao u starom domaćem filmu, sećaš se, gledali smo ga zajedno u bioskopu koji više ne postoji; sećaš se Valtera, Sarajeva, tufahija, Baš-čaršije, Sahat kule, Begove džamije? I ovde, hiljadama milja daleko, govori zvaničnika odjekuju poput čangrljanja oružja. Jutros mi je prijateljica koja živi u Ukrajini poslala sms, moram da ga podelim s tobom: „Dobrodošli u pakao”. To je neka parafraza, nešto što je izgovorio jedan njihov političar. Čini mi se da nije samo parafraza. Rekla bih da je na delu stvarnost koju si u pismu nazvao ivicom katastrofe.
Nećeš se ljutiti zbog toga što ću naglo završiti pismo. Žurim na izložbu. Obećavam da ću ti, najzad, pisati redovnije. A i ti meni nešto obećaj. Možda će ti se činiti glupo zbog toga što znaš da sam o osobi koju sam ti pomenula uvek mislila kao o nezrelom snobu željnom publiciteta ali mi se u ovom trenutku učinilo da sam je se na neki čudan način uželela. Možda zbog daljine. Možda sam, pišući ti, naprasno shvatila da je ona zapravo benigna pojava u odnosu na neke koji na nju beskrajno liče. Zbog toga te molim, obećaj mi da ćeš ovo učiniti zbog mene. Pozdravi Zvezdanu.
Ines
nedelja, 2. mart 2014.
negde daleko