Na savskoj obali
29/07/2019 |Jučerašnje veče bilo je prohladno, ne i neprijatno za šetnju. Umem tako da pustim korak pored Dunava, Zemunskim kejom. Sinoć sam zagazio drugim stazama, promenio sam stranu sveta. Od ušća do Brankovog mosta i nazad. Šetalište uglavnom pusto, tek poneki zalutali prolaznik ili ljubitelj noćnog beogradskog vazduha, dvoje tinejdžera na klupi ne haju za hladnoću, gospodin sa psom…
Na levoj obali Save Beograd je bio nekako tiši, sav utihnuo u mir. Muzej savremene umetnosti je u mraku, godinama. Ni na splavovima nema svetala, i te plutajuće kućice ušuškali su se u mrak.
A preko reke, Kalemegdan, osvetljen. Dokle mi pogled dobaci, svetlo je.
Velika slika, jedan kadar. Desno – Saborna crkva, dominira; levo – tvrđava i Pobednik, u sjaju; negde po sredini Vojni muzej obasjan belim svetlom. Podnožjem protiče Sava, mirna, naoko lenja, valja odraz okamenjenih vekova. Slika-kadar teče rekom koja klizi da se ulije. I hrli Dunavu u zagrljaj.
Potom smo Beograd i ja otišli na počinak, svak sa svojim snovima pod istim zvezdama.
petak, 18. mart 2016.
17.59