Ma šta kažeš, Ivice?
28/02/2014 |Piše: Aleksandar Bećić
Druže Dačiću (a ovo druže – molim da se shvati uslovno – ne zato što smo mi drugovi, nego zato što si ti navodno levičar, socijalista), da nije bezobrazno, možda bi bilo i smešno ono što je Srbija u četvrtak, pretposlednjeg dana februara mogla da čuje od tebe. Naročito onaj deo Srbije koji živi u Apatinu. I oni što ste ih doveli autobusima.
Šta su čuli? Mnogo laži.
Zar je lepo lagati, Ivice? Zar se narod laže? Pu, pu, pu, sram te bilo, Nobelovac možeš da budeš (istina jednu trećinu), a ovamo lažeš…
Da krenemo redom, Ivice.
Pohvalio si se narodu Srbije (a naročito onom delu koji živi u Apatinu) da si „ovih dana bio u Sočiju, gde si se sastao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom“.
Lepo, Ivice. Otišao si do Sočija da bodriš one naše sportiste koji su samo pare potrošili za put na Zimske olimpijske igre. I razgovarao si sa Putinom, kažeš. O čemu, Ivice? O migovima koji nisu došli, a piloti nam čuvaju nebo u kantama? O Južnom toku koji nikako da se nastavi? O nekim zaboravljenim kreditima? Ili si možda, Ivice, pričao sa Putinom o pesmama? Možda ste se i takmičili, ko će ga znati! On Rjabinušku, a ti Miljacku! Jer, ne pevaš ti onu „Stani, stani Ibar vodo“… Asocira na Kosovo, a to – sad – pre Nobela – ne smeš ni da pomeneš…
Kažeš Ivice da si bio i u Londonu gde si „razgovarao o investicijama u Srbiju“.
Odlično. Tako treba da radi premijer. A može li neka informacija za javnost? Mislim, da nije opet u pitanju neki investitor tipa Tramp, ili onaj šeik što ga tvoj bivši koalicioni stalno spominje? Šta, poverljive su informacije, kažeš? Dobro, da ne čačkamo onda… Ko će ga znati, možda Britanci imaju nameru da ulože hiljadu milijardi u Srbiju, pa da to natrljaš onom Bačeviću na nos…
Vidim, išao si i na Hilandar! Slava Bogu! Valja mu se pomoliti, ali, nešto mi se čini da ti do 16. ni molitve ni post neće previše pomoći…
Lepo je to što poznaješ istoriju (na kraju, bio si student Suma Cum Laude) pa govoriš kako ćeš se boriti za to „da Srbija bude poštovana kao što je bila u vreme Nemanjića“. Lepo je i to što si istakao da svaki Srbin koji poštuje istoriju i tradiciju svoje zemlje treba da zna „značaj Kosova, golgotu Krfa i značaj Hilandara“.
Nekako mi se čini da si ti pogazio i značaj i golgotu. A ta poseta Hilandaru… Kažem ti: slaba vajda.
Nego, Ivice Dačiću, pomenuo si u Apatinu kako je „u Srbiji posle bombardovanja bilo 2,5 miliona zaposlenih, a da ih je danas između 1,7 i 1,8 miliona“. A onda si se zapitao „kakve su to ekonomske reforme u kojima je zaposlenih sve manje i manje“.
E, vidiš, Dačiću, to sam i ja tebe hteo da pitam! Jer, samo da te podsetim: ti si bio u vlasti sa onim Mirkom Cvetkovićem. I u toj vladi je dosta dugo bio Mlađan Dinkić. Pa su ga najurili. A onda kad si sa Vučićem vladu napravio, ti si Mlađu doveo! A čini mi se – ispravi me ako grešim – da je on bio zadužen za te ekonomske reforme. Pa ste u vladu doveli Krstića i Radulovića… Moj do mojega, Dačiću, moj do mojega…
U svom obraćanju biračima (a njih, u Apatinu, kažu, imaš mnogo) rekao si da se koalicija SPS-PUPS-JS „zalaže da Srbija bude uređena, normalna demokratska država u kojoj će svako odgovorati za ono što je učinio“. Ako nije problem, samo da mi neko tvoj kaže, da li se to odnosi i na Mišu bananu? Ili na Perčevića? Ili na onog direktora Srbija puteva Batu Drobnjaka, koji je mrtav hladan utajio porez javnog preduzeća rečima „nisam znao da treba da platim“?!
Rekao si svojim biračima na kraju, Ivice, da tvoja koalicija „neće raditi u svoju korist već u korist i za dobro Srbije, a sve što je za korist Srbije dobro je i za tu koaliciju“.
E, to si lepo sročio. Nego – da ti to lepo objasniš pre svega onom Dušanu šeiku bin Bahatoviću (pardon, Bajatoviću). A onda i onoj Slavici Đukić Dejanović. Onaj prvi baš radi u svoju korist. O dobru Srbije – ne mogu ja da sudim u njegovom slučaju. Ali, ova druga osoba… Pa krajnji je bezobrazluk to što se sada, u vreme kampanje, pronalazi novac za lečenje obolele dece po kratkom postupku, što se potpisuju ugovori o pomoći i saradnji sa raznim organizacijama ljudi kojima treba pomoć…
Ne, da se ispravim: nije to bezobrazno, Dačiću. To je prezira vredno. Gadno. Odvratno. Đubretarski. Pa šta ste bre, ružu li vam vašu u crvenoj boji, radili pre 18 meseci??? Zar je cela Srbija morala da vam jebe (hups, (ne) praštajte na prostakluku) sve po spisku da biste se vi, evo sad, 15 dana pre kraja kampanje setili da mora da se pomognu njeni građani?
Znaš, Ivice, nekako bi progutao sve ovo što si ti govorio – ipak – znaš ti da plivaš u ovim političkim vodama.
Ali kad Palma udari po retorici, ne znam šta mi je raditi: da li da se smejem, da li da plačem, ili da se hvatam za glavu. Reče čovek da Žika apatinski Smiljanić mora da bude ministar? Jer „zna kako se rešavaju problemi građana“? Ivice, zamoli svog koalicionog kolegu da ne lupa gluposti, nego da se pobrine za bezbednost tvojih skupova. Ima on te dece što se bave borilačkim sportovima, pa neka se zabave malo dok je kampanja.
Šlag na tortu, Ivice, bio je onaj Krkobabić junior (mada je on srednji – juniora ste koaliciono zaposlili u Privrednoj komori, kao specijalnog savetnika, ne treba to da ti pominjem…). Lupio ti predstavnik firme PUPS doo da su samo uz tvoju koaliciju sigurne penzije. Lupio je i kako „svi oni koji rade u javnom sektoru mogu da budu bezbedni jedino ako je ta koalicija u vlasti“.
Hajde, bre, Ivice, prestanite da lažete narod. Udarite ga u glavu. Neće vam biti prvi put. Penzije ćemo morati da smanjimo. Mogu i da se kladim s tobom da će nam to tražiti svi koji bi hteli da nam udele neke pare. A javni sektor – mora da se prepolovi. I Krkobabić junior da se otpusti. Odmah.
PS: Ivice, još jednom da te podsetim: moja ponuda za opkladu oko broja glasova stoji. Neki tvoji članovi stranke su se već prijavili. Opkladili se sa mnom. Pridruži nam se. Pa da rusvaj napravimo. Ali, da se dogovorimo dve stvari: da više ne lažeš. Nije lepo. I da ne pevaš. Barem da ne pevaš „Miljacku“.
Autor je urednik internet-sajta www.kolumnista.com
Preuzeto sa: http://kolumnista.com/ma-sta-kazes-ivice/, 28. februar 2014.