Intervjujčić
28/02/2014 |Piše: Dragoljub Draža Petrović
Mene uopšte nema u medijima! Ne volim da se eksponiram. Sad ste me uhvatili jer sam baš prolazio prečicom kroz vaš studio, kako bih brže iz Aberdareve stigao do Takovske. Probajte, mnogo je bliže. Inače, gadim se kamera, pitanja, potpitanja, reflektora i voditeljki sa dekolteom. Uh, izvinite, nisam se predstavio. Moje ime je Aleksandar – rekao je neki anonimus na kraju svog dvanaestog pojavljivanja u srpskim medijima tokom utorka. Po podne.
– Dvanaestog! Daj, bre, Petroviću, ne izmišljaj! Bio sam samo u Jutarnjem programu, na Pinku, i to zato što sam našao jednu prečicu od Topčiderske zvezde do Banjice. I nisam ja kriv što prečica ide baš kroz studio jutarnjeg programa. Dobro, to što je u „Slagalici“ bilo pitanje – ko je genije: A. Albert Ajnštajn B. Nikola Tesla C. Endi Vorhol D. Aleksandar, nije moja krivica. I nisam ja kriv što su oba takmičara odgovorila pod D. Kad nemaju opšte obrazovanje. Da, bio sam i u „Agapeu“ na Studiju B. Baš sam s Arapima išao da s vrha Beograđanke pogledaju plac za Beograd na vodi, onda naišao onaj Gajšek, kaže: „Je l’ može dva pitanja o veri?“, ja mislio da će me pita nešto o mojoj veri u budućnost, on postavio 14 pitanja o religiji. Zatucan neki čovek…
– A CNN?
– Ja sam ta globalna govna proterao iz Srbije još 1999… Pardon, ovo izbacite u montaži. Ja sam tu globalnu TV mrežu uvek voleo. Čak sam predlagao da se naša stranka ne zove SNS, već CNN. Zvuči svetski!
– Da, da, na CNN-u je primećen vaš tečni engleski?
– Ja sam engleski učio radeći kao kelner u Londonu. Točio pivo i pričao engleski. Zato je tako tečan.
– Koje emisije obožavate da vodite?
– Ja najviše volim da vodim „Upitnik“ na RTS i „Tešku reč“ na TV Pink. Svi mi kažu da sam jako talentovan voditelj. Zato što umem da postavim nezgodna pitanja svim gostima, posebno voditelju. Kod mene nema vrdanja.
– Otkrijte nam – šta se dešava u pauzama za reklame?
– Pošto voditelji ne znaju odgovore na moja pitanja, a ne znaju ni gosti, ja u pauzama za reklame pitanja postavljam kamermanima, šminkerki i onom dečku što kači bubice na sako.
– Zašto tokom svojih nastupa najčešće koristite ličnu zamenicu JA?
– Ja uopšte ne koristim zamenicu JA, ja prvi put čujem za tako nešto. Ja mislim da vam je to naredio Mišković da me pitate…
– Ma ajte, molim vas. Miškovića uopšte ne poznajem?
– Ne poznajete Miškovića! Ima Bata Vule sve u fascikli…. Evo, fotografija: da l’ ste ovo vi, da l’ je ovo u pozadini zgrada Delte?! Molim lepo, crno na belo, nemojte ubuduće da lažete, gospodine Petroviću.
– Ali ja na toj fotografiji čekam tramvaj na stanici udaljenoj 450 metara od Delte… Kakve to veze ima?
– Nemojte, molim vas. Ko još čeka tramvaj ispred Delte! To su priče za malu decu! A da vidite tek ovu fotografiju. Vi u Krunskoj!
– Ja u Krunskoj! Pa šta! Ja kroz Krunsku moram da prođem da bih stigao na posao.
– Pričajte vi to nekom drugom! Zašto biste uopšte prolazili Krunskom? Zašto ne idete, recimo, kroz Kneginje Zorke pa skrenete u Njegoševu?
– Dobro, probaću tim putem… Samo još jedno pitanje…
– Nemam ja više vremena. Ja imam sastanak sa „Mercedesom“, onda razgovore oko premeštanja centrale Fejsbuka u našu zemlju, posle me čekaju ovi iz „Koka-Kole“, Gugla i Mančester junajteda… Hoće ljudi da ulažu, a neće ko vi samo da lažu…
Autor je kolumnista lista „Danas“
Preuzeto sa: http://www.danas.rs/danasrs/kolumnisti/intervjujcic.890.html?news_id=276975, 28. februar 2014.