Istorijsko blago prodato u bescenje
24/04/2015 |„Avala film” je otišao u istoriju, reče neko u društvu koje je komentarisalo prodaju tog giganta jugoslovenskog i srpskog filma. Konstatacija je samo delimično tačna. „Avala film” je odavno u istoriji, ali postoji opravdana bojazan da može završiti na njenom smetlištu. Onaj njen lepši deo istorije beleži stotine filmova na čijim je najavnim i odjavnim špicama pisalo njeno ime; nažalost, postoji i onaj drugi, manje lep deo, koji bi mogao da je smesti u ropotarnicu u kojoj se već nalaze desetine bioskopa, domova kulture a (možda uskoro i muzeja?!) koje su, po bagatalnim cenama, pazarili nekulturni.
Gotovo da je nemoguće da postoji neko ko nije odgledao bar neki od stotina naslova ispisanih na celuloidu za zaglavljem „Avala film”. Utoliko je rastanak s tom produkcijskom kućom teži i bolniji, i ne samo za ne koji su rad, godine, iskustvo, znanje i ime ugradili u njene temelje, već i za svakog ko je okusio čari pokretnih slika kao jedno od poglavlja vaspitavanja i odrastanja.
U odbranu „Avala filma” ustali su filmski randnici, reditelji, glumci, pisci, novinari, svako ko je na vreme prošao onu školu vaspitavanja i uspeo da odraste bez pomoći dadilje, bebisiterke ili, ne-dao-bog, političkog oca i majke. Ali, u ovoj zemlji sve je na prodaju, čak i dobra koja baštine istoriju ovog naroda.
Sve prethodno su fakti, no nije zgoreg navesti i ove: „Avala film” kupljen je na aukciji po početnoj ceni od 980.349.988 dinara, što je nešto više od osam miliona evra, ili ako baš hoćete preciznije – 8.169.583. Upućeni tvrde da je prodaja trajala kraće od jedne četvrtine vaterpolo utakmice, uključujući i proceduru čitanja pravilnika i ostalih papira kojima bi se zadovoljila zakonska forma. „Ceo cirkus trajao je 20 sekundi, ne računajući proceduru i čitanje pravilnika. Prodato je 37 hektara koji po najnižoj ceni za nekretnine u Beogradu, kažu stručnjaci, vrede 50 miliona evra. Sve skupa je kao holivudski film Š kategorije. Kupio je ne znamo ko i ne znamo ko će se udenuti”, izjavio je proslavljeni filmski kritičar Milan Vlajčić.
Ovo poslednje, ovo što je Vlajčić formulisao kao „udenuti” najdiskutabilnija ja stavka u kupoprodaji. Onoliko bogatstvo koje čine hiljade kilometara filmova, filmski stidiji i zemljište naplatiti samo nešto više od osam miliona evra više je nego bogohulno i sumnjivo. Toliko košta kuća za poslugu u američkoj rezidenciji na Dedinju. Dobro, preterujem. Kuća za poslugu i baštovana.
A „Avala film” nije tako daleko od elitnog beogradskog naselja, nalazi se u Košutnjaku, najvećem beogradskom parku i izletištu gde kvadratni metar zemlje košta boga oca, plus istorije vredan celuloid. Zbog toga je opravdan gnev svih koji su se suprotstavili prodaji, među kojima je i reditelj Goran Marković: „Jednostavno, neko je odlučio da se ‘Avala film’ proda i to se sprovodi na skandalozan način, jer država prebacuje odgovornost na druge ljude”.
„Avala film” je već četiri godine u stečaju, a Jugoslovenska kinoteka nedavno je, po Zakonu o zaštiti kulturnih dobara, uputila prigovor Privrednom sudu s molbom da se katalog „Avala filma” izuzme iz licitacije. Taj dopis je odbijen s obrazloženjem da ne postoji nikakav osnov s obzirom na to da je u odluci suda primenjen Zakon o stečajnom postupku. „Ne razumem kako ne postoji nikakav osnov za prigovor, zato što su to pre svega filmovi autora i mislim da je mnogo prirodnije da porodice autora koriste prava na te filmove, a ne neki tajkuni koji će to da kupe”, kaže v.d. direktora Kinoteke Rale Zelenović.
Šta zna Rale, on je „samo” nekoliko decenija u svetu filma i na čelu Kinoteke!!! Možda bi njegovo mišljenje neko i uvažio pod uslovom da Rale bar još pola veka provede u bioskopskoj sali.
Ništa nije pomoglo i ništa nije moglo da spreči one koji su naumili da državno blago trampe za lulu duvana, ni performans studenata umetničkih fakulteta ispred zgrade Agencije za privatizaciju. Dali su se tu videti i zanimljivi transparenti s replikama iz filmova rođenih u „Avala filmu”. Rođeni da budu odbačeni kao neželjeno dete.
A onda se dogodio skandal u Memfisu. Iz tamošnjeg muzeja, ukradene su naočari Eltona Džona. Naočari su u obliku srca, vrede, kažu, 2.000 dolara. Policija je dobila crveni alarm i traga za kradljivcem muzejske relikvije. Srčano jure lopova koji se drznuo da im pred nosom mazne dva srca od stakla. Rade to jer ih profesija na to obavezuje. A može biti i zbog toga što ih za tim naočarima vuče srce.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/info/drustvo/54059/kolumna-u-ovoj-zemlji-sve-je-na-prodaju-cak-i-dobra-koja-bastine-istoriju-naroda, 24. april 2015.