Toni, dečko iz komšiluka
23/02/2015 |Export-import preduzeće iz Nemanjine 11 namerava da obavi transfer još jednog stranog (bivšeg) diplomate i dovede ga u navalni red svog tima, a možda taj zaigra i u odbrambenoj liniji, na mestu beka koji krlja. Njegovo ime je Entoni Čarsl Linton Bler, za prijatelje iz Nemanjine samo Toni. Ime koje nimalo nije omiljeno na ovim prostorima, ali Entoni ga nije sam birao. I sam je izabran – ili se nametnuo? – za savetnika u vladi Srbije.
Posle bivšeg austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera i bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda Dominika Stros-Kana, red je došao na još jednog bivšeg koji je neko vreme u svojoj radnoj knjižici imao upisanu adresu Dauning strit 10, a u ličnoj karti broj 11. Ima tu neke simbolike. Brojevi se slažu kao Mesi i Neimar.
S obzirom na to da je kao tadašnji premijer Velike Britanije sedeo u kancelariji na adresi s brojem 10, po britanskoj tradiciji stanovao je odmah tu, pored, druga vrata levo. Ukoliko zgradu posmatrate sa ulice. Pogled iznutra je sasvim drugačiji. Taj pogled iz unutrašnjosti ume da bude neprijatan. I po onog ko gleda i po onog ko je gledan. Prijatnost, opet, zavisi od ugla gledanja. I vidika.
Rekosmo, Toni. Rođen na Đurđevdan 1953. godine u škotskoj prestonici Edinburgu, posvršavao je škole koje su prethodile fakultetu, upisao prava, učlanio se u Laburističku stranku i rekao supruzi da pakuje štafirung za kvartir u Dauning stritu 11. To bi bila Tonijeva biografija u minijaturnom izdanju, onom koje može da se čita samo lupom. Ali, ima još.
Advokat Bler oženio je koleginicu Čair, devojačko But, i neko vreme posvetio se radnom i industrijskom pravu. Ambiciozan i politički aktivan brzo će dogurati do vrha stranke, a kao jedan do dvojice najmlađih u istoriji Britanije, postaće njen premijer u maju 1997. godine. U deceniji u kojoj je Britanijom harala bolest ludih krava. Nekako baš tih dana.
U njegovoj biografiji, između ostalog, piše i da je imao sklonosti za glumu i muziku, da je čak bio i član rok grupe Ugly Rumours a i da mu je pobedu na izborima olakšala politika Bila Klintona, takođe sklonog muziciranju. Odsek, duvanje u limenku. Duet, gitara i saksofon, svet će zapamtiti još po nečemu što se nikako ne može nazvati muzikom. Ratovi u Iraku i na prostorima bivše SFRJ neizbrisive su reference u njihovim radnim biografijama. Nije im zajednička samo Monika Levinski.
Za razliku od Bila ženskaroša, za čijeg je vakta Amerika bila vodeća vojna velesila, Toni je potrošio 42 miliona državnih funti na zdravstvo i obrazovanje i radio na intenzivnijoj integraciji Ujedinjenog Kraljevstva u evropsku zajednicu. U slobodno vreme išao je s Bilom u lov. U Irtak i Bosnu.
Prateći Blerove aktivnosti u Izraelu 2013. godine, kolumnista The Jewish Chronicle, Tobi Grin 14. oktobra te godine, u tekstu pod naslovom „Šta je Toni Bler ikada uradio za mir?” navodi i da je na dan kada je izraelski predsednik Šimon Peres brojao devedesetu godinu života, Bler brojao svoj 100-ti dolazak u taj region. Grin zaključije, ne bez ironije, i da je Blerov stan u Jerusalimu odmah iznad kancelarije u kojoj radi, kao u dobra stara vremena u Dauning stritu. Iznad jerusalimskih radnih prostorija – mansarda.
Kolumnista ne propušta da kaže da se Bler, udobno smešten u golubarniku iznad radnje, oseća kao svoj na svome i da se kao odgovor na pitanje šta javno mnjenje misli o njegovim čestim boravcima u Izraelu, javnost samo smeška. Ti koji se samo smeškaju, ti su najopasniji. Tamo je upamćen kao jedan od mirotvoraca s mandatom od šest godina, s veoma malim učinkom. Njegovi javni nastupi bili su više lična promocija i biznis nego bavljenje sukobom Izraelaca i Palestinaca, zaključuje Grin. I dodaje da je Bler umeo sve to da posmatra s bezbedne daljine, s jahte na koju je dolazio privatnim avonom. Normalno, s pučine se kopno bolje vidi.
To bi bio kratak osvrt na potencijalnog savetnika srpske vlade koja se nije ovajdila od Guzenbauera, a posebno ne od Stros-Kana koji je više u sudnici zbog optužbi za podvođenje i podsticanje prostitucije nego u bračnom krevetu. Gde će narednih (do 10!) godina spavati, odlučiće sud 12. juna. Ukratko, nije to bilo društvo kojim bi se ponosila bilo koja vlada.
Hoće li Bler istrajati u misiji koja mu je verovatno namenjena ili će, kao prethodna dvojica, put pod noge bez obavljenog posla, nećemo znati dok ne zasuče rukave. Ukoliko taj posao ne doživi kao mirotvorački u Izraelu i ne sleće paraglajderom na dunavske splavove. Bler je navikao da spava blizu posla, da ne bi spavao na poslu. Pretraga mapama grada veoma je nepouzdana – pokušajte i vi – i razlikuje se od mape do mape, pa je broj 10 u Nemanjinoj, broj koji s rimuje s brojem 11, na različitim mestima, jedno do njih su i tramvajske šine. Onda da mu se pronađe adekvatna izba s radnim prostorom, tu, odmah pored. Vrata do vrata. Soba do kujne.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/157799-toni-decko-iz-komsiluka.html, 23. februar 2015.