Kolektivno nesvesno
20/02/2015 |Da sam kojim slučajem ministar prosvete, a srećom nisam, pre nego što bih podneo ostavku na tu funkciju (na kojoj, srećom, nisam) dobro bih razmislio da li je uopšte trebalo da je prihvatim (a, srećom nisam, niti mi je, srećom, nuđena). Ministar prosvete Srđan Verbić obavestio je javnost da su se učenici škole „Isidora Sekulić” u Šajkašu masovno onesvestili zbog „kolektivne psihosomatske reakcije”.
Ne događa se prvi put da se u prosveti, za koju je nadležan ministar Verbić, događaju manifestacije zbog kojih pametni stavljaju prst na čelo, a onima koji se ne ubrajaju u tu grupu prst služi samo za potpisivanje. Događaj u Šajkašu već dve sedmice nalazi se u žiži javnosti zbog kolektivnog onesvešćivanja 44 učenika, a stručno objašnjenje govori o kolektivnoj psihosomatskoj reakciji. Nije precizirano na šta su to deca kolektivno reagovala. Na to pitanje odgovoriće Molder i Skali čim završe novu epizodu Dosijea X.
Od broja onesvešćenih, dvadesetoro je zadržano na hospitalizaciji, a ni o tome nema jasnih i preciznih objašnjenja. Profesor fizičkog vaspitanja u šajkaškoj školi smatra da su se deca verovatno onesvestila od umora, što je nadalje pokrenulo raspravu o tome da li je školski plan i program preopširan i stresan. Ići danas u školu, vanserijski je stres. Otuda ne mora da čudi zašto su neka deca zadržana u bolnici. Ako se tom pridoda i Verbićevo priznanje „da nije napravljen dobar balans između vremena koje učenici provode u školi i gradiva koje treba da savladaju”, onda pitanje dobija novu dimenziju: A šta je u školskom planu i programu dobro? O čemu se razmišljalo kada su takvi planovi i programi rađeni?
S obzirom da, kako Verbić priznaje, balans nije dobar, trebalo bi pronaći nekog ko će – za razliku od Verbića – s balansom bolje, stručnije, efikasnije i manje opasnije po život dece izaći na kraj. Istovremeno, taj neko morao bi da bude stručniji od Verbića i za proces polaganja male mature. „Nije dobro da svaki kontrolni bude stres, to je provera znanja, na osnovu čega se izvlače pouke šta treba primeniti”, kaže Verbić. Nije dobro, slažemo se, posle kontrolnog pada se u nesvest. Kolektivno.
Analizama Instituta za sudsku medicinu i Instituta za javno zdravlje Vojvodine ustanovljeno je da u krvi i urinu učenika nema tragova toksičnih materija i da nesvesticu nisu izazvale ni hemijske ni biološke supstance. Opet nema odgovora šta je uzrokovalo kolektivnu psihosomatsku reakciju. Deca su popadala u nesvest, a stručnjaci su kolektivno nesvesni.
Proučavajući kolektivno nasvesno i složene mentalne procese, Imanuel Kant je još pre više od 200 godina došao do zaključka da ti procesi mogu imati tri nivoa mentalnih aktivnosti: saznavanje, osećanje i htenje. Sve to objasnio je u „Kritici čistog uma” i „Kritici praktičnog uma”; nije zgoreg pročitati pre nego što se neko lati izrade školskog plana i programa. I pre nego što se neko onesvesti.
Saznanje jednog predmeta, kaže Kant, odvija se kada neki čvrst predmet dodirnemo prstima, te se tom prilikom suočavamo s mentalnim stanjima koja su, prividno, sačinjena od senzorskih kvaliteta. A svest, opet će Kant, obavlja određene operacije i organizuje senzorske delove u jedinstveno iskustvo. I sve što opažamo smeštamo u širi okvir čije su važne odrednice prostor i vreme.
Ukoliko Kanta tumačimo s kraja ka početku, to bi donekle moglo da pomogne misteriji zvanoj kritika čistog uma u funkciji pojedinačno nesvesnog. Dakle, dok ministar ne opipa materiju kojom, uzalud, pokušava da se bavi, nema ništa od njegovih senzorskih kvaliteta. S obzirom na nedostatak tih senzorskih delova, njegova svest nije u stanju da valjano obavlja određene operacije. A sve što nije u stanju da opažajno smesti u širi okvir izgubljen je u prostoru i vremenu. Svemu ovome trebalo bi dodati iskustvo, kojeg je Verbić, očito, lišen. Ostaje mu da: ili poradi na sopstvenoj kritici čistog i praktičnog uma, ili da se mane ćorava posla i ustupi fotelju sposobnijem. Ili, ako misli da mu mogu pomoći, da ipak sačeka Moldera i Skali.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/157528-kolektivno-nesvesno.html, 20. februar 2015.