Afera, kriza identiteta
13/02/2014 |Od srede 12. februara srpsko novinartsvo „bogatije” je za nedeljnik zavereničkog imena „Afera”. Promotivna cena od 10 dinara, oprema, prepoznatljiv rukopis i očigledna namera „novinarskog” delovanja ne čine ga više od separata bilo koje postojeće dnevne novine iste takve dnevnopolitičke provenijencije. Osim iskrzanog neoriginalnog naslova, vlasnici tog pamfleta reklamiraju ga pod pozajmljenim sloganom „Nedeljnik u sred srede”, vlasništvo nekadašnjeg „Nedeljnog telegrafa”. Valjalo bi pitati Momčila Đorgovića da li je patentirao i zaštitio slogan star dve decenije.
Već u uvodniku s naslovom „Zašto je Srbiji potrebna Afera?”, glavni i odgovorni urednik Predrag Jeremić nagoveštava svrhu postojanja novinskog tiska za jednokratnu upotrebu: „Afera predstavlja skandal s ozbiljnim posledicama, obično vezan za moćnike. Upravo zbog toga smo pokrenuli novi list pod nazivom Afera… Zbog nekolicine ljudi koja se bogati kroz razne prljave tokove kapitala, zbog njihovog sebičnog interesa, strada na hiljade poštenih i dobrih građana Sbije…” Ako zanemarimo urednikovu jezičku nedoumicu – „vezan za moćnike”, preimenujemo je u „dovođenje u vezu s moćnicima“, čitamo i da potencijalno čitalaštvo „hiljade poštenih i dobrih građana“ strada zbog „nekolicine ljudi”. Na koju se to nekolicinu cilja, vidljivo je iz štampanog izdanja novine. Za sada su to trojica – Dragan Đilas, Zoran Živković i Boris Tadić; svaka druga strana posvećena je nekome od njih.
Dalje kaže uvodnik: „Namerno smo izabrali da se ovaj nedeljnik pojavi u trenutku kada političke partije kreću u izborne kampanje kako bismo svakoga od njih mogli da stavimo pod lupu”. Očiglednost namere je konstatovana još na početku ove kolumne, o njoj je čaršija brujala danima pre nego što se „Afera” pojavila na kioscima, kao što je očigledno i da se već u prvom broju selektivno „razotrkiva” nekolicina (komada dva) političkih protivnika odlazeće vlasti. I jedan koji joj se nudi. On je tu više kolateralna šteta, nešto poput onoga čega Vlasi ne treba da se sete. Za početak, lupa koja se pominje u uvodniku više je nego jadna.
Slatkorečivost uvodnika trebalo bi naivnog čitaoca da ubedi u časnu misiju u kojoj grupa „nezavisnih” novinara staje na branik istine i pravde i kako kaže urednik „u borbu protiv kriminala i korupcije“ a u svrhu da „učinimo Srbiju boljim i sigurnijim mestom za život, ulažemo u njenu budućnost”. Zvuči li ovo poznato? Originalno kao i pozajmljeni Đorgovićev slogan.
Ukoliko se analizira „nezavisnost” nedeljnika veoma lako se da ustanoviti da tu „nezavisnost” podupiru kompartijci usred redakcije: Marjan Rističević i Vladimir Đukanović. Prvi kao kolumnista – danas je sve moguće! – s pozicije političkog saborca ovog drugog, Đukanovića, poslaničkog kandidata Srpske napredne stanke, koji u autorskom tekstu poziva birače da „ne bacaju glasove na nebitne i na one koji ne nude rešenja”. On i Rističević su prava adresa za bacanje glasova na „bitne”. Jer Rističević, između ostalog, u svom tekstu poručuje: „Zato, na kraju, očekujući da mi se na vrat okače razni švapski mediji i vlasnici kapitala, predlažem da sedište Čedine, Borisove, Đilasove, Dušanove i Zoranove stranke bude u Šilerovoj, a da bazen bude zajednički”. Šilerova je, inače, ulica u Zemunu ali i sinonim za zemunski klan, zločinačko udruženje Dušana Spasojevića Šiptara i ubica premijera Zorana Đinđića. O tome bi više mogao da priča Gradiša Katić, direktor izdanja nedeljnika „Afera”, hapšen u akciji „Sablja” pod sumnjom da je sarađivao sa šefom zemunskog klana.
„Spasojevića sam upoznao negde 1994. godine, dok sam radio u „Nedeljnom telegrafu”. Pisao sam tekstove o ljudima iz podzemlja, između ostalog i o nekom Mikiju. Jednom mi se na poruku upućenu preko pejdžera, umesto Mikija telefonom javio Spasojević. Davao mi je informacije o nekim ubistvima, nikada me nije slagao. Poznanstvo je preraslo u prijateljstvo”, pričao je kasnije Gradiša Katić.
Katić je uoči 12. marta 2003. godine bio urednik nedeljnika „Identitet” koji je finansirao Spasojević, glasilo koje je štancovalo Šiptarove naručene tekstove i na naslovnoj strani objavilo: „Đinđić na meti slobodnog strelca – haški Srbi naručili atentat”. O tome je Katić govorio istražnim organima, a kasnije i u dokumentarnom filmu „Atentat na Đinđića – medijska pozadina” (produkcija RTS, izvršna produkcija „Vreme”): „Moj zamenik Slobodan Jovanović je tražio da promenimo naslov. Žika Rakonjac, autor feljtona, bio je uporan da ostane baš taj naslov – „Đinđić na meti slobodnog strelca – haški Srbi naručili atentat”. I ja sam onda rekao: Nađite mi u tekstu gde to tačno stoji. Žika Rakonjac je onda pokazao pasus gde zaista to stoji. Ja sam rekao: Stavite onda taj naslov”. Posle su pred zgradom vlade odjeknula dva pucnja.
Prema Katićevom priznanju, oko podneva 12. marta 2003, uredništvo „Identiteta” održalo je kolegijum. Sekretarica redakcije obaveštava članove kolegijuma da gradom kruži priča da je izvršen atentat na premijera Đinđića. Katić tome dodaje i ono što je tada Žika Rakonjac rekao: „Konačno smo pogodili, otići će tiraž, hoću duplu platu!” Ništa nije bilo važnije od tiraža i plate (!) a da ironija s pravom bude to što jeste – ironija, Katić je po izlasku iz pritvora za jedan dnevni list (nalik ovoj “Aferi”) izveštavao sa suđenja Đinđićevim ubicama(?!) Danas je direktor „Afere”. Može i bez znaka navoda.
Dakle, jasno je šta je intencija novog nedeljnika: medijska podrška odlazećoj vlasti. Uz to i veoma jeftina jer deluje s pozicija već viđene i prenaglašene „novinarske nezavisnosti”. Porodila se u trenutku koji svet obeležava kao Dan Darvina, putnika Čarlsa na brodu „Bigl”, tvorca dela „Poreklo vrsta”, rodonačelnika teorije evolucije. Za njega u „Aferi” nema mesta, tamo i ne pripada jer evolucija onde ne stanuje. Za razliku od Darvinove večitosti, „Afera” će trajati taman onoliko koliko bude bilo potrebno da se do 16. marta diskredituju „zli” politički protivnici (komada dva). A za slučaj da nekome padne na pamet da „Aferu” pocepa, naćiće se već neka Ljiljana Smajlović da pocepano pokrpi. Jer, afera je jedino što je preostalo onima koji ostanu bez identiteta.
Objavljeno na: http://kolumnista.com/author/dejan/, 13. februar 2014.