Tenk na rasprodaji
08/02/2015 |Postoji zakon koji predviđa mogućnost kupovine oružja a odnosi se i na fizička i pravna lica, ali osim onoga što mi je poznato o kupovini i posedovanju oružja za lov nisam pobliže obavešten o svim paragrafima kojima zakon reguliše tu tematiku. Pošto nisam pravno lice ne mogu da se upustim u avanturu kupovine naoružanja koje Vojska Srbije planira da proda oglasivši svoju nameru 27. januara na sajtu Ministarstva odbrane.
U javnom nadmetanju za kupovinu oružja od Vojske Srbije moći će da učestvuju samo pravna lica koja imaju zakonsko pravo za to. To su oni zakonski paragrafi koje nisam proučio. Recimo, koja su to pravna lica, kakva je njihova delatnost, kako mogu da raspolažu naoružanjem koje kupe i da li mogu da vrše dalje transakcije u vidu prodaje trećim licima. Da ne bude da neka samostalna trgovinska radnja otkupi nešto iz arsenala pa posle ispod tezge prodaje haubice.
Prema dostupnim podacima, Ministarstvo planira da proda više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vizila i više od 20.000 pušaka i pištolja. Istovremeno, logično je pitati da li je to višak koji Vojsci nije potreban, da li su oruđa i oružje rashodovani kao škart, ili će njihovo mesto u naoružanju Vojske zauzeti nova, modernija vojna oprema i tehnika?
Ovaj narod nikada nije oskudevao u naoružanju. Oduvek je po slamaricama, senicima, vajatima, podrumima i avlijskim bunkerima bilo oružja taman toliko da se dve vojske naoružaju. Često, to oružje je vredan muzejski eksponat, jer ima tu i vinčesterki iz američkog Građanskog rata (doneo babo iz Amerike), tandžara iz Prvog srpskog ustanka, mauzerki iz Pravog svetskog rata i šmajsera iz serije „Otpisani”. Pod stogovima sena našao bi se i koji top, godište nepoznato. Još nisam čuo da neko u privatnom vlasništvu ima tenk, ali evo prilike da kupi jedan da mu se nađe kad pođe u grad u vreme saobraćajnog špica ili kada namerava da se preveze Ibarskom magistralom. Nema bezbednije blinde od te grdosije.
Kada je onomad, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, gospodarila akcija „Sablja”, sakupljano je i rekvirirano silno oružje pohranjeno u privatnim arsenalima, ali bio je to samo deo po život opasne gvožđurije koja je završila u državnim depoima. Šta je s tim oružjem učinjeno, nije mi poznato, možda je završilo u nekoj visokoj peći jedine železare koju imamo, a koja ne radi.
Od tada do danas, oružje se u stanovništvu ponovo nakotilo i može se samo pretpostavljati količina različitih kalibara i dužina cevi. Kada bi se opsežnom i munjevitom policijskom akcijom – u potrazi za skrivenim oružjem u narodu – pročešljala zemlja uzduž i popreko, kladio bih se da bi ovi u NATO podigli stepen pripravnosti na šifru crveno. Kakva bi se tu čudesa mogla da pronađu, od kalašnjikova, preko višecevnih grdosija iz kojih su Švarceneger i Rambo bljuvali (filmsku) vatru na protivnike, do kolta Garija Kupera iz filma „Tačno u podne”. Ima ovaj narod osećaj za vrednost i duh da sačuva relikvije kojima bi mogao da se obogati kod Sotbija. Još ako od Vojske kupi neki od tenkova, muzejskih primeraka, mogao bi da konkuriše Muzeju na Kalemgdanu.
Ne znam šta bi bilo koji potencijalni kupac mogao da radi s protivavionskim topom koji je u ponudi, ili s minobacačem, bestrzajnim topom, višecevnim lanserom, protivoklopnim oruđem. Shvatio sam da će nadmetanje u kupovini biti javno, pa ko da više. Spakujte mi, molim vas, jedan manji tenk, nemam baš veliku garažu. Odeš u poštu, popuniš opštu uplatnicu, dostaviš jedan primerak Ministartsvu i sedneš u oklopni transporter pa nek’ crknu komšije. Sve to odnosi se na pravna lica, a pamet mi ne daje signale kog profila su i koje šifre delatnosti bi ta pravna lica mogla da imaju da bi otkupila ručni bacač raketa, npr.
Osim oružja prodaje se i municija, na desetine hiljada komada, pa još ako potencijalni kupac upari oružje i municiju eto prilike da se, iz svih krajeva zemlje, rasplamsa vatromet za novogodišnje blagdane ili kada se slavi medalja s nekog prvenstva Evrope i sveta, da ne kažu posle kako se puca samo iz novobeogradskih blokova koje bije glas da su mirnodopske kasarne za Šestu ličku i još neke banijske brigade. Iz onog davnog rata.
Nisam pravno lice, oružja se gnušam i na fotografiji, te nisam ni potencijalni kupac. Poslednje „oružje” koje sam posedovao bili su jedan plastični kolt dok sam još kao klinac zamišljao da sam Vajat Erp; jedan plastični pištolj na vodu kada sam bio glavni u kraju jer sam hteo da budem ilegalac Dren iz serije „Sumorna jesen”; i jedan automat od pleha, s dobošem i drvenim kundakom koji je štektao na prazno toliko glasno, a koji je komšinica s prizemlja jednom lakim potezom ruke poslala na ropotarnicu mog skromnog oružanog depoa tako što je cev iščupala i u ruci mi ostavila samo kundak. Kako sam tada plakao, gorko plakao, čulo se glasnije od štektanja mog automata.
Znam, nije trebalo da štekćem ispod njene terase u vreme popodnevnog odmora. A baš tada, uočio sam komšijsko dete, ljutog „neprijatelja” kog je trebalo eliminisati iz igre tandrkanjem mehanizma mog automata. Posle sam pucnje oponašao samo onomatopejom: ko-ko, ta-ta… i „pogođeni” bi morao da se svali u prvu prašinu ili blato u kojima se nađe. Pogađate šta se s njim događalo kada kući ode u stanju u kakvom ga ni majka ne prepozna.
Ovo s prodajom vojnog naoružanja je daleko ozbiljnije, i do kraja ove kolumne nisam mogao da proniknem u to šta će pravnim licima toliko gvožđe. Ako ga pretope u nešto korisnije, recikliraju u npr. veš-mašinu, ili zamrzivač, to je sasvim u redu. Nadam se da zakon predviđa svaku zloupotrebu kupljenog oružja i ne dozvoljava njegovu primarnu namenu, da onemogućava eventualno stvaranje paravojnih formacija, itd., itd. Nemojte posle da se iznenađujemo kada stigne naredba o raciji u potrazi za skrivenim naoružanjem. I kada ispod krova neke kuće bude otkriven protivavinski top, a na badžama krovova mitraljeska gnezda. S gvožđem se nije igrati, ono je prijemčivo na magnet. Kao takvo i samo može da bude magnet za one, koji dok su bili mali, nisu imali plastične pištolje i puške i nisu se igrali imaginarnog rata. Obazrivo s oružjem koje je na prodaju, makar njihovi šaržeri bili prazni. To oružje je najopsanije, od prazne puške dvojica se plaše.
Ovbajvljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/156274-tenk-na-rasprodaji.html, 8. februar 2105.