Na kraj sela Bela kuća
15/01/2015 |Ljudi se krste iz različitih razloga i pobuda. Često su oni religioznog karaktera, ponekad to čine po inerciji i mahinalno, a neretko kada se nađu u čudu. Čudu neviđenom. Ja se od jutros prekrstih dvaput. Najpre desnom, pa odmah i levom rukom. Za svaki slučaj. Pu, pu, ne-dao-bog, da ne čuje zlo, daleko bilo, daleko mu lepa kuća…
A ona, kuća, zvrji tamo daleko na utrini, šibaju je vetrovi i snegovi, prže je sunce i jara, odoleva vremenskim ćudima, poplave je zaobilaze, stremi visoko i dere u oblake. Priznaćete, neophodno je malo lirskih momenata uneti u ovo štivo.
Kuća je bela. Neka niko ne sumnja u njenu boju i neka niko ne spaja reči iz prethodne rečenice. U protivnom moraću da napišem da kuća jeste bela. Što i je, ili jeste. Boju ne menja, bela je i zimi kad je zatrpa sneg, i leti kad na suncu bljesne njena snežno bela boja. Uzdiže se gordo u šumadijskom selu – odnedavno poznatom i široj javnosti – u Bajčetini, nadomak Kragujevca. Nekada ruina, sada je to zdanje za respekt. Vlasništvo je porodice Nikolić. Preciznije, njene glave, glave porodice. A glava se odaziva na ime Tomislav.
E, kuća možda i nije sasvim u vlasništvu te glave, ili bar glava misli da kuća može administrativnim putevima jednim delom da bude i vlasništvo Republike Srbije. Podrum recimo. Otuda se u glavi rodila misao da bi porodična i obnovljena kuća Nikolića mogla da se proizvede u rezidencijalni objekat predsednika države. Koji je istovremeno i vlasnik, tj, glava te kuće. Ista glava, dve funkcije.
Informacije o Nikolićevom naumu kažu i da je kuću sam prekrstio u predsedničku rezidenciju, ali ne govore ništa o razlozima prekrštavanja. Za zlu ne trebalo, za pu, pu, za ne-dao-bog, za daleko bilo…? Jedino je sigurno da to nije učinio iz razloga – daleko mi lepa kuća.
Da se vratimo lirici. Seoska kuća, bela, ispod njenog krova gordi se sprat na čijem se jednom delu vidi terasa sa slavolucima (šumadijski stil!) ispod koje se ušuškano pritajilo prizemlje u kamenu – pretpostavlja se da je kamenje iz nekog šumadijskog kamenoloma – malo uvučeno, dajući tako prostor stubovima koji podupiru terasu, držaći je čvrstom i stamenom u svim vremenskim prilikama i neprilikama. Stubovi su, takođe, ovenčani kamenom (možda kamen i jeste s Venčaca, zadnja pošta Aranđelovac?!), čvrsti, možda i granitni, na fotografijama se ne mogu precizno forenzički utvrditi vrsta i poreklo kamene oplate.
Nadaleko poznat venčački beli mermer ukrasio je fontanu u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici, fasadu crkve na Oplencu, a kažu, čak i Belu kuću u Vašingtonu. O pravo građenja rezidencije američkih predsednika otima se i, takođe čuveni, brački beli mermer. Za slučaj da su obe vrste mermera ugrađene u vašingstonsko zdanje možda bi neka glava mogla sebi da uvrti u glavu da nam pripada jedan deo te kuće. Ovalna soba, recimo. Prostorija u kojoj je saksofonista Bil Klinton, tada na službi američkoj naciji, pokrštavao zabludelu Moniku Levinski koja mu se molila, kao bogu, sve klečeći pred njim.
No, manimo se Bele kuće u Vašingtonu građene od dve vrste belog mramora. Vratimo se ovoj koju predsednik Srbije krsti predsedničkom rezidencijom, nad kojom bi, prema zahtevu direktora policije Milorada Veljovića, mogao da bude zabranjen vazdušni saobraćaj. Dakle, moglo bi da se dogodi da leteći objekti, avioni, helikopteri, jedrilice, padobrani, paraglajderi, dirižabli, cepelini, baloni, jogi-letači, dronovi, papirni zmajevi i srodna tela više neće moći da paraju nebo iznad odžaka Nikolićeve seoske rezidencije. Ništa se ne kaže o zabrani letova NLO ili UFO (Unidentified Flying Object), a predsednik Srbije kao dobar poznavalac tečnog izgovora engleskog jezika zna šta to znači i kakva opasnost može da pripreti. Kad iz kujne poleti leteći tanjir.
U zahtevu se ništa ne navodi ni o zabrani letenja ptica iznad bajčetinske verzije Bele kuće. Valjalo bi razmisliti i o toj mogućnosti. Šta ako se neka roda usudi da na dimnjaku svije gnezdo. Imaćemo mlade?
Svemu ovome, za kraj, treba dodati i neutaženu želju predsednika države da se o njegovoj supruzi u javnosti govori i piše kao o Prvoj dami. Ako je Nikolićeva namera da prenamenom porodične kuće u Bajčetini u predsedničku rezidenciju obezbedi Dragici Nikolić, rođenoj Ninković, status Prve dame, onda je namera prihvatljiva. Prva dama Bajčetine imala bi u tom slučaju povlašćen status. Bila bi gazdarica Bele kuće na kraju sela. Njen oslonac i stub. Karijetida.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/153819-na-kraj-sela-bela-kuca.html, 15. januar 2015.