Žena u crnom
24/11/2015 |Ukoliko ste pobornik egzibicionizma ili glupiranja, konkurs za klo(v)nove stalno je otvoren. Aleksandar prerušitelj Vulin dobio je ozbiljnu konkurenciju. Bolje od njega može da se nakaradi samo njegova sugrađanka, Maja Gojković. I da dokaže da i od crnog postoji crnje. U poseti Iranu, Gojkovićeva se pojavila tako maskirana da je ni Vulin ne bi prepoznao. U crnoj garderobi (dunkl nijanse!), umotana u šamiju, iskočila je pred iranske zvaničnike kao ružan san. Da nije prethodne noći ružno sanjala?
Ima li išta neobično u stajlingu predsednice Narodne skupštine? Naoko, nema ničeg. Zabrađena u (ne)obavezni hidžab za koji Vujaklija ne kaže ništa ali Wikipedia otkriva da „hidžab (arap. حجاب) zavesa ili plašt, u užem smislu podrazumeva veo ili maramu koju nose neke žene islamske veroispovesti, a u širem konzervativno odevanje žena u islamu”. Šta bi mogla da bude potencijalna poruka Majinog prerušavanja? Fascinacija ličnim ili islamskim konzervativizmom? Ništa od to dvoje.
Foto: Erfan Kouchari
Glupiranje na sopstvenu odgovornost jeste konstanta srpske političke elite. I kao takva – kao konstanta, ali i kao karnevalska maškara – ufačlovana u garderobu čija joj obeležja i značenja nisu posve najjasnija, Gojkovićeva se maskirana prošvercovala u Persiju. U noći uoči puta, moguće je, morile su je noćne more.
Šta bi se dogodilo ukoliko bi je kojim slučajem pozvali da obiđe Namibiju, i u njoj pripadnike etničke grupe plemena Himba za koju naučnici tvrde da se vekovima ne menja? Da čitaocu bude jasnije: Himba je pleme od pedesetak hiljada članova i slovi za najlepše u Africi. Žene su, kažu, veoma zanimljive jer kosu i telo mažu mešavinom masti i zemljanog pigmenta te im tako koža poprimi crvenu nijansu koja predstavlja zemlju, plodnost i krv kao simbole života. Ideal lepote se podrazumeva. Takav namaz istovremeno ih i štiti od sunca i insekata. Inače, toples je njihov izum, kao i kožne čarape. Njih ne obuvaju zbog egzibicionizma ili glupiranja, niti zbog onoga što vam je ne-daj-bože palo na pamet, njih nose da bi se zaštitile od ujeda otrovne faune koja gamiže. Onda, vratimo se na pitanje s početka ovog pasusa: kako bi se u tom miljeu snašla gospođa Gojković? Da li bi se, kao u Iranu, prilagodila tamošnjim običajima? Mazanje zemljanom bojom? Toples, možda? Kožne čarape? Nadajmo se da u Namibiji nisu čuli (i da nikada neće čuti!) da je ovih dana obilazila Teheran.
Da ne bude nezabeleženo, u delegaciji s Gojkovićevom sedeo je i Dragomir Karić, jedan iz familije za kojim nije raspisana poternica. Nemaskiran, bez parandže.
Kontroverze koje je izazvao imidž predsednice Skupštine iznedrile su i jedno ovakvo mišljenje: „Niko ne primorava žene da budu konzervativnije od imama, posebno ne kada su zvanične gošće. Kada Gojkovićeva to sama odabere, ona time vređa sve one Iranke koje se bore za svoja prava, kao i sve nas, koje svoje pravo na jednakost ne damo. Al amira je često u dve boje, pa bar da je to izabrala, makar malo da se izborila protiv nametnute crne boje, ali ne, ona je i ostatak garderobe uskladila sa nekom svojom zamišljenom vizijom iranskog protokola, odenula nešto što liči na džilbab, koji u Iranu niko ne nosi”.
Valja reći i da Iranci nisu Arapi, no izgleda da joj ni to, niko u onom ružnom snevanju nije rekao. A da, ipak, priupita Vulina? On je majstor kamuflaže. U njegovom fundusu mora da postoje i burka i feredža i zar.
24. novembar 2015.