Zašto i kakav otpor treba i ne treba pružiti Njemu
06/03/2015 |Naš mesija preobraćeni, poznat i kao reformrav, ne zna da postigne konstruktivne rezultate, ali provereno učinkovito zna da proizvodi konflikte i destrukciju. Međutim, ne bi On bio mutirani On, da nije naučio lekciju iz 1999. i 2000. Zato je mutirani On najpre sebi obezbedio međunarodnu podršku. A onda je pod plaštom sprovođenja „reformi koje ceo svet podržava“ krenuo u akciju čišćenja svog dvorišta – „neposlušnih“, „neradnika“, „elite“… On pravi od Srbije prćiju po svojoj meri. Ali, On definitivno ima probleme u realizaciji svog nauma, za koji niko ne zna kako bi ga opisao, iako se svim mislećim ljudima ledi krv u žilama od pomisli kako bi taj naum mogao u stvarnosti da izgleda ukoliko ga On ostvari.
Da li se sećate kako je Hitler javno bio nezadovoljan i kako je vikao na sve oko sebe – saradnike, generale, ministre, pa i na narod? Da li se sećate šta im je obećavao? Da li se sećate čime se sve služio i šta je na kraju postigao? Da li je On to opsednutom takvim nemačkim radom, redom i disciplinom? Ono što On priča i radi, naime, nema nikakve veze sa današnjom Nemačkom. U Nemačkoj su, na primer, nastavnici i profesori stub društva. Etalon, uvažavani i poštovani u zajednici. Penzioneri uživaju u putovanjima i izlascima u kafiće. Elita nikada nije uz Vladu, nema većih kritičara nemačke politike od nemačkih intelektualaca.
Kada Habermas „izađe iz jazbine“ i progovori, zaćute i ptice – svi slušaju šta ima da kaže. Kada se oglasi predsednik Ustavnog suda i kaže gospođi Merkel da građani ne moraju da znaju nemački jezik ako plaćaju svoje račune, ona zaćuti i više nikada ne spomene šta ona misli o multikulturalnosti Nemačke. Da li ste ikada nešto slično čuli od Njega? Ne, naravno. On je obećavao i obećava nešto sasvim drugačije od onoga što se u stvarnosti događa i ka čemu idemo.
Svakim danom postaje sve očiglednije da je Njegov cilj da izazove kontrolisane unutrašnje sukobe, pobune i nemire, da bi imao opravdanje zašto ništa nije uradio od onog što je obećao plebsu kako bi osvojio vlast i dobio moć. On izaziva sve i svima u Srbiji gura prst u oko. Na Zapadu se smeška, međunarodnim moćnicima se ulaguje i snishodljivo obraća. O Njemu možete javno da čujete samo hvalospeve i bespogovornu spremnost Njegovih izabranika da izvrše Njegova naređenja (tvoja reč – naša zapovest), ali Njega to ne zadovoljava. On šizi zato što mu stalno treba slabiji neprijatelj koga će nemilosrdno i svim silama poraziti da bi nahranio svoju patološku mržnju. Njemu treba „okidač“ i „opravdanje“ za sprovođenje brutalne diktature. Da i On, konačno, prodiše punim plućima! Da pokaže Šešelju da je bolji od njega. I svima kod kuće da pokaže! Za stolom samo On da govori! Svi da rade šta On kaže i kako On kaže.
Naravno, On će redovno da izvršava sve međunarodne zahteve da bi imao odrešene ruke na domaćem terenu. Svet sa Njim neće imati nikakav problem, jer se seća da je NATO bombardovanje započeto raketiranjem Njegove ministarske kancelarije. On odlično zna da je Njegov stvoritelj Šešelj onoliko bio u Hagu. Ispratio ga je u zatvor u kome je sada i Mladić koga je do nedavno smatrao većim od Đinđića pa je na ulicama demonstrirao da bi bulevar na Novom Beogradu nosio Ratkovo, a ne Zoranovo ime. Naizgled, On je sve to odbacio. Promenio se. Naučio je. O tome ne treba i ne smemo ni da pričamo. A i zašto bi?! Onoga ko je Njega lično bombardovao – Blera – sada ima za savetnika. Političko-duhovnog oca Šešelja se odrekao. Mladića ne spominje kao da nije ni postojao, a Đinđića ne ispušta iz usta. Odgovor na pitanje – zašto – pronaći ćete svuda oko sebe. On radi isto ono što nije uspeo sa Šešeljem i Mladićem, zbog Blera, Đinđića, pobunjenih građana. Nekadašnji paravan – patriotizam i rat za odbranu srpstva – zamenio je reformama. Međutim, njegov cilj je ostao isti: On je glavni, On je gazda, On je moć, On sve može i sme, Njega se svi plaše, sve je Njegovo… Ko ne misli tako taj kleveće i laže.
Zato ne nasedajte na Njegove provokacije, ne prihvatajte strah koji pokušava da utera, ignorišite ga, smejte mu se, klimajte mu glavom da misli da vas ima, a zapravo pružajte pasivni, kreativni i nenasilni otpor gde god možete – na mikro-planu – to je jedino protiv čega On i oni slični njemu nemaju nikakvu moć. Džaba mu aparat i naredbe ako nema realizaciju na terenu.
Niko ne može da vas natera da uradite ono što nećete, snalazite se i budite maštoviti kako ćete opstruisati Njegovu nameru da od vas učini pione za svoje morbidne ciljeve. To je čovek koji vas ubeđuje da vašu decu treba da vaspitavaju i obrazuju nastavnici sa nedostojnim platama. To je čovek koji je najranjivijima među nama, penzionerima, oduzeo deo od najmanjeg što imaju i što im pripada. To je čovek koji govori da smo mi neradnici, iako On ima samo radni staž na političkim i lezilebovićevskim funkcijama. On je vrhunski student i pravnik iako nema nikakav profesionalni rezultat. Naprotiv, iza njegovog angažmana još se puše leševi i zgarišta. Njemu su, kao i svakom totalitaristi, potrebni samo „zdravi, jaki i poslušni“. Pamet mu ne treba, jer je On najpametniji, valjda je to jasno iz svih njegovih nastupa i ponašanja.
Ne služite mu i ne opslužujte ga. Ne dozvolite sebi da budete Njegovi poslušnici, jer ćete sebi učiniti najgoru moguću uslugu. Tako ćete mu omogućiti da vas ima u šaci i da vas eliminiše kad god bude poželeo. Sila je jedino što On razume, ali pošto ne oseća da mu se iko ozbiljno suprotstavlja – On je u lavirintu svog ludila iz koga nema izlaza. Zato Njemu nikako ne treba ponuditi izlaz, ne sme mu se dozvoliti razlog da bi mogao da opravda i otvoreno demonstrira svoju brutalnost koju smo imali prilike da vidimo i osetimo. Ovo što On sada radi nije ništa u odnosu na ono šta On može i šta bi On želeo. Tempiranoj bombi se ne sme dozvoiliti da eksplodira tamo gde bi mogla bilo kome da naudi.
Nikada ne zaboravite, Srbija je nastala da bi njeni građani živeli slobodno i bez straha od okupatora i tirana, da bi i rob u njoj postao slobodan. Mnogi naši preci su izgunuli da bi imali svoju državu. Mnogo puta smo prevareni. Naša sloboda nikada nije bila u potpunosti osvojena, ali ako se ne osvestimo i predamo – sve će biti uzaludno. Bićemo nedostojni da imamo svoju državu i da je ikada po svojoj meri uredimo. Mi smo ljudi koji vole slobodu, koji vole da budu dobri domaćini, da imamo prijatelje, da gostimo i budemo ugošćeni. Želimo da lepo živimo od svog rada. Mi imamo kvalitetne ljude, oni su marginalizovani ili primorani da napuste svoju zemlju. Svoju zemlju moramo da oslobodimo od lopova i prevaranata da bi se najbolji među nama pitali o našim problemima i da bi najpametniji i najsposobniji donosili odluke o našoj sadašnjosti i budućnosti. Mi preziremo i gnušamo se svakoga ko hoće da nas drži u šaci. Ne, mi nismo Nemci i nikada nećemo i ne treba da budemo. Ni Švajcarci, ni Finci. Mi konačno moramo da ostvarimo ono što jesmo, a On ne zna šta je to. On je tek prva generacija među nama i moraće još mnogo da uči.
Zato, polako i pametno, najjačim oružjem koje imamo: humorom i kreativnošću, sa punom svešću da nam oni koji su nas već izneverili ne mogu pomoći, i da nam niko ne može oduzeti ono što ne damo. „Nedostižan cilj neranjiva je snaga“. Proći će i Njegovo vreme, krastu treba pustiti da otpadne.
Nune
Objavljeno na: https://www.facebook.com/notes/nune-popovi%C4%87/za%C5%A1to-i-kakav-otpor-treba-i-ne-treba-pru%C5%BEiti-njemu/725532777566603, Beograd, 4. mart 2015.