Zaštitnik bez zaštite
26/04/2015 |Orkestrirana kampanja koju određene grupacije na čelu s provladinim medijima danima vode protiv Zaštitnika građana Saše Jankovića jedan je od vidova pritisaka kojima se utiče na „objekat” kampanje da popusti i povuče se s funkcije. To je oproban i već mnogo puta viđen metod kojim se želi sklanjanje nepodobnih, poznat i kao „otrov u oblandama” i „zločin u rukavicama”. Bez otisaka. Bez parafina.
Pošto je iz prošlosti iskopan događaj koji Jankovića dovodi u vezu s pištoljem kojim je njegov prijatelj izvršio samoubistvo, hajka je dobila dimenzije hiperbole koja se, preko svake mere i dobrog ukusa, obrušila na čoveka čiji je opis posla zaštita građana. U ovom slučaju, primoran je da, kao ugroženo lice, štiti sebe i svoja građanska prava.
Janković, dokazano je, nije nikoga ubio, imao je tu nesreću da se njegov prijatelj 1993. godine ubio u njegovom stanu o čemu je MUP objavio dokumentaciju. Ono što su zluradi pokušali da zloupotrebe jesu vlasništvo pištolja kojim se Jankovićev prijatelj ubio i barutne čestice na Jankovićevim rukama kojima je, kako je izjavio, držao glavu svog umirućeg prijatelja.
Svako ko je bio u situaciji da doda so na ranu, to je i učinio. Po onom oprobanom principu „u rukavicama”. Iza svake, tobože brižne i neutralne, nepristrasne izjave, stajalo je jedno veliko – ali, koje je davalo prostor za manipilaciju dokazima o samoubistvu ne bi li Janković bio doveden u direktnu vezu s tragičnim događajem.
Ljubopitljivi i radoznali novinari o svemu i svačemu pitaju gotovo svakoga ko im padne na pamet, a najčešće, za sve što se u državi dogodi, pitaju onog koji se najviše pita. O pritiscima na ombudsmana imao je šta da kaže i predsednik vlade: „Izuzetno poštujem institucije u našoj zemlji, i instituciju Zaštitnika građana, a ličnosti su nešto drugo. A šta mislim o osobi, o tom potom”. Već iz te izjave da se zaključiti u kom smeru teče poštovanje.
Da ne zaostane ni korak iza svog pretpostavljenog, ministar policije nastavlja tamo gde je predsednik vlade stao: „Ne znam zašto bi se Janković plašio istrage, što provejava iz njegovih izjava. Ne znam da li je sebe doživeo svecem. Saša Janković je Saša Janković, a institucija Zaštitnika građana je institucija Zaštitnika građana”. Dakle, isto ono što smo čuli od predsednika vlade, samo za koju notu više. U horskom pevanju to bi bio drugi glas, onaj koji drži tercu prvom.
Osim što se o Jankovićevom strahu od istrage priča i piše, nije uočeno da je se Janković plaši, ali je evidentno da ozbiljno strahuje za svoju bezbednost. Danima ga prate četiri osobe zbog čega su policija i tužilaštvo pokrenuli istragu.
Svestan svoje trenutno pozicije, a i opravdane uznemiranosti javnog mnjenja, Janković je odlučio da, kako je rekao, ne odgovara na „apsurdne, primitivne napade kojima se vređa inteligencija građana”. Citiraćemo još i ovo: „Ono čime bih se službeno bavio kao zaštitnik građana, da se ne radi o meni, jeste zloupotreba policijske dokumentacije iz koje je odabranom tabloidu prvo procurio jedan službeni dokument, a onda je Ministarstvo objavilo njen deo, pažljivo odabran da u javnosti podstakne sumnju i pokrene neformalno suđenje i presudu bez suda. To se sutra može desiti nekome ko nema pristup medijima kao ja i ko neće moći da se u javnosti odbrani. To je pogubno, to je rušenje institucije policije”.
Ovome gotovo da nema šta da se doda. Janković ne može službeno da bude zaštitnik samom sebi, utoliko se nalazi u nezavidnijem položaju od bilo kog građanina. Pritisak na Jankovića je takav da ozbiljno brine svakog ko ume da čita između redova, jer ugrožavanje bezbednosti onog kome je osnovni zadatak zaštita prava građana obezvređuje postojanje svake sigurnosti. Strah je najveći neprijatelj bezbrižnosti i uvlači se u srž građanskog spokoja. U već nagrižen građanski mir.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/info/drustvo/54250/kolumna-zastitnik-bez-zastite-strah-se-uvlaci-u-srz-gradanskog-spokojstva, 26. april 2015.