Volite Makrona kao što je on voleo vas
16/07/2019 |
Piše: Dejan Jeremić
Priznajem, nisam odgledao niti jedan televizijski sekund istorijske posete predsednika Francuske Republike Emanuela Makrona Srbiji, Beogradu i njegovoj prevashodnosti Aleksandru ovdašnjem. Nemam stomak za protokole, neiskrenu retoriku, isprazne hvalospeve u oba smera, usiljene osmehe samo za objektive foto-aparata i samo za jednokratnu upotrebu, diplomatske laži i mimikriju i ostale kurtoazije koje, koliko sutra, ne vrede pišljiva boba. O poseti, obavestio sam se iz javnih glasila zahvaljujući blagodeti koje nudi internet na mnogo načina.
A internet i njegove srodne duše društvene mreže obiluju tekstovima, fotografijama, video-zapisima a ponajviše „začinskim biljem” kao derivatom naših ruiniranih života. Svega tu ima, u podužem spisku ordiniraju sezonsko voće, sezonsko povrće, zimnica, kiseo kupus (kaca i kamen, obaška), još kiseliji krastavci, turšija i ajvar koji ubedljivo dominira; zalazak sunca, gole butine na plaži i nožni prsti koji se dodiruju s tankom linijim spajanja dva plavetnila –nebeskog i morskog (što se jos zove i horizont), mesec i mesečina, oblaci, duga (pre i posle kiše), kiša, grad, snegovi, vejavice, kijameti, oluje, poplave, bujice i istale prirodne katastrofe; selfiji u luftu, pored i ispred njega, u toaletu, pored bojlera, kade, tuš-kabine, uz WC šolju, s njom, na njoj, pored bidea i ostalih veštačkih selfi katastrofa; kuce, mace, papagaji u krletki, ptice na grani, cveće u cvatu, bube u travi, papci u saftu…
Vratimo se Makronu i njegovom domaćinu s kojim je na početku razmenio rukoljub, položio vence tamo gde je potrebno, šetao gradom i Kalemgdanom, obratio se narodu srpskom na tečnijem srpskom jeziku no što su to u stanju da učine neki članovi porodice Karađorđević. Pa će na drevnoj beogradskoj tvrđavi, sve držeći ruku na levoj strani grudi (tu valjda drži novčanik), reći: „Evo, Francuska je ovde. Srbija je isto tako u našim srcima. Danas i zauvekv”. Neko iz mase vikao je: „Makrone, Srbine”. Taj mu zna porodično stablo. Na kraju, Makron je, aludirajući na Spomenik zahvalnosti Francuskoj na kojem piše: „Volimo Francusku kao što je ona volela nas”, poentirao: „U ime svoje zemlje kažem vam da i Francuska voli vas kao što ste vi voleli nju“. Svi vole svakog i svi su svakog voleli kao što i svako ko je bio voljen voli i sada onog koji je, takođe, nekada bio voljen, i sve nekako u tom smislu bezgranične ljubavi u samo dve rečenice. Is kojih isijava – voleli ste nas, voleli smo vas.
Vučić se revanširao ne štedeći komplimente: „Veliki Makron je pokazao poštovanje prema Srbiji. Nije u četiri zida pričao s istomišljenicima, već je stao pred običan narod. Predsednik Makron je imao strpljenja da me sasluša a ja sam govorio o svim vašim i našim nedaćama… ”… itd. Izustio je, veliki Makron, pravilno. Ne visok jer on to nije, a koliko je veliki neka oceni čitalac gledajući u predsednikove oči koje sjaje. Odraz u oku je čudo! Običan narod, hmmm, i jesmo. Mi, neki, za razliku od neobičnog koji u naše ima Makronu priča o svim nedaćama. Vašim i našim. Njihove su smešne, naše su tužne. A o Makronovom strpljenu da sasluša ispredaće se priče kako je imati strpljenje za slušanje domaćina redak podvig u istoriji svetske diplomatije.
I dođe vreme za počinak u prvom danu posete čoveka kog je, ne tako davno, predsednik ove države posprdno pomenuo u kontekstu protesta, subotnjih šetnji, opozicije, bunta, narodnog nezadovoljstva i zahteva građana da njegov režim ode: „Nisam vam ja Makron da popustim pred zahtevima”. Nije. Nije ni opozicija kadra da takve zahteve artikuliše a ni da to saopšti Makronu. Tako je prvi dan njegovog boravka u Beogradu protekao bez susreta s predstavnicima onih koji bi voleli da su opozicija. Nisu ni tražili sastanak iako su prethodnog dana bili prisutni u francuskoj ambasadi povodom nacionalnog praznika te zemlje. To kaže Makron. Nekom nešto nejasno?
Laku noć, bilo je prelepo dok smo se voleli.
I, na koncu, da ne ostane nejasno kako sam sve o poseti saznao. Pa, iz prethodno navedednog, poseta je bila red kiše, red sunca, red utamničene ptice u kavezu, red slavuja na grani, gole butine, izmaglica na horizontu, dominiraju ajvar i krastavci (kiseli). Uglavnom papci.
16. jul 2019.