Utišana sloboda medija
03/05/2015 |Samo tri televizijske stanice – RTS, B 92 i Studio B – prekinule su u nedelju, 3. maja svoje programe u periodu od 11 sati i 55 minuta do 12 sati, obeležavajući na taj način Svetski dan slobode medija. „Pet minuta gromoglasne tišine” bilo je predugačko vreme za sve ostale emitere koji program odašilju u etar. Neuključivanjem u akciju hteli su da pokažu koliko su slobodni, šta li?
Mediji koji su se oglušili o poziv Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i Udruženja novinara Srbije (UNS) nisu se udostojili da 300 sekundi poklone crnilu ekrana bez tona, ali će, koliko sutra, neki od njih zatražiti zaštitu od nekog strukovnog udruženja zbog ugrožene slobode informisanja.
„Sloboda medija u Srbiji je ugrožena jer novinarstvo nije nikada bilo u težem ekonomskom položaju”, piše u Proglasu UNS-a, objavljenom s nadom da će ga mediji preneti. Džabe su trošili slova. „Pad Srbije na svetskim rang-listama medijskih sloboda nije samo posledica materijalnog položaja novinara, nego i nastavljanja prakse vlasti i političara da koriste medije za političke obračune”, sledi u nastavku Proglasa.
Obračun podrazumeva obostrano angažovanje, i vlasti i opozicije. U našem slučaju, on gotovo da ne postoji s obzirom na snagu i mogućnost opozicije da u nekom od medija dobije prostor za kritiku. Ona je svedena na minimum, te je, govoreći o obračunu, ravno dečjim igrama plastičnim pištoljima na vodu.
NUNS je svojim Proglasom pozvao medijske radnike da se zajedno suprotstave daljem unižavanju profesije i da učine sve kako bi unapredili ugled novinarstva i vratili poverenje građana. „Uloga i cilj medijskih poslenika”, piše u NUNS-ovom Proglasu, „mora biti slobodno i odgovorno informisanje i stvaranje kritičke javnosti u društvu, a ne ispunjavanje želja političkih i ekonomskih moćnika”.
Ima li suštinske razlike u tekstovima Proglasa koja su dva udruženja pisala svako za sebe? I za medije. Osim u nijansama i redu reči u rečenicama – nema, pa je stoga logično zapitati ih zbog čega nisu objavili zajednički proglas kojim bi objedinili sve ono što medije tišti. Ako dva udruženja nisu u stanju da se dogovore, a nisu (!), zar očekuju da ikakav dogovor postignu s državom, medijima, novinarima, javnim mnjenjem?!
Imalo je u Proglasima još štošta da se pročita o slobodnom radu bez pritisaka i cenzure, o fer utakmici na medijskom tržištu, o anonimnim čuvarima privatnog kapitala, spornim privatizacijama pojedinih medija, itd., o čemu slušamo, gledamo i čitamo između dva treća maja, svih ovih godina koje su za nama. Nema nade da se istim sadržajem nećemo sretati i do narednog 3. maja.
Oba udruženja novinara svoje pisane radove na temu „Sloboda medijima” napunila su već znanim i opštim mestima, koja, nažalost, ostaju opšta zbog svega što je u tim radovima navedeno, ali nijedno od udruženja nije konkretno, a ni u tragovima, pomenulo bilo koji medij, bilo kog urednika ili novinara koji su se oglušili o Kodeks i etiku novinarskog zanata. Spisak takvih bio bi duži od proglasa prepunog opštih mesta.
U jedno od takvih mesta udobno se smestilo i Ministarstvo kulture i informisanja koje je preko svog glasnogovornika, Ivana Tasovca, imalo čime da doprinese danu koji mediji celog sveta slave kao dan svoje slobode. Ministarstvo je, podrazumeva se, „izrazilo bezrezervnu podršku slobodi medija, ističući da se snažno protivi svim oblicima pretnji, pritisaka i ugrožavanja bezbednosti novinara i medijskim kampanjama diskreditacije i ugrožavanja ljudskih prava, koja su ključna za opstanak i razvoj demokratije”. A je l’ moglo to da se sroči s manje „demokratskih” floskula?
Kako se to Ministarstvo „protivi svim oblicima pretnji…” slobodi medija? Da neće Tasovac da ih brani dirigentskom palicom? „Suština borbe za slobodu medija nije samo strukovna ili zakonska, jer slobodni i kvalitetni mediji pospešuju društveni dijalog, prihvatanje različitosti i uvažavanje tuđeg mišljenja”. Ovo poslednje, posebno. Tuđe mišljenje, koga još to interesuje? I ko sme da ga ima? Tuđe niko, ali poželjno je bar svako svoje.
U svojoj poslanici, Tasovac (srećom) nije pomenuo, onoliko puta već ponovljeno, donošenja seta medijskih zakona, ali insistira da pretnje, napadi i ubistva novinara u Srbiji budu istraženi i dobiju epilog na sudu. I ovo smo znali i prošle godine na današnji dan. I one godine pre prošle. I one pre nje. Izgleda da je mantranje slobodom medija, objektivnim i nezavisnim informisanjem i bezbednošću novinara jednako lako kao prepevavati pesmicu o reformama i evropskom putu Srbije nikuda.
Na svoj način, i slikovito, zaštitinik građana Saša Janković rekao je da „Svetski dan medija ove godine obeležavamo sa ugašenim osećanjem zadovoljstva, jer je donošenje medijskih zakona ostalo u senci tabloidizacije države i nastavka pritisaka na nezavisne medije i novinare”. Ovi poslednji postaju raritetna vrsta. Endemi u odumiranju. Njima bi mogao i UNESKO da se pozabavi. Da šaku medija i novinara koji još drže do časti, poštenja i istine stavi pod zaštitu, kao piramide. A poznato je da se sve na svetu plaši vremena, samo se vreme plaši piramida.
Objavljeno na: Dejan Jeremić, kolumne, 3. maj 2015.