Ustavni poredak
26/08/2015 |Piše: Ljubodrag Stojadinović
Predlažem osnivanje ad hok Ustavnog suda koji bi ocenio rad Ustavnog suda. Ima organa u državi koji čuvaju ustavni poredak. Valjda se ta stvar još tako zove. Ustavni poredak je važna stavka u Ustavu i proizlazi iz njega. Decidirano je nabrojano ko je zadužen da ga čuva. Bez ustavnog poretka nastaje haos, a može i sa njim. To jeste arhaična sintagma. Ali, bez poretka nema države.
Šta je to, u stvari, poredak?
Poredak je nejasan, netačan, konfuzan i protivrečan pojam. Red je red, poredak u jezičkom smislu nije ništa. To je prosta složenica nastala iz deminutiva i još nečega. Da li je to redak, kao red u novinama, knjizi, pred poštom ili bankom, ili redak, kao Redak zver, čuvena pripovetka, na primer.
Poredak kao takav ipak određuje mesto svakog „subjekta“ u hijerarhiji vrednosti, u sistemu na relaciji između države i društva. Prava i dužnosti. Poštovanja ljudskih prava i normi koje ih podržavaju. Opstanak onoga što nas drži i čini građanima, čuvanje principa. A ipak smo se zatekli u ambijentu dva ekstremno sukobljena pojma: poredak i subjekat bez osobitog značaja.
Šta beznačajni subjekat radi u poretku?
Naravno da ga poštuje, jer šta bi drugo?
Drugi subjekti, koji su proglašeni organima vlasti, na osnovu uzurpiranog vladajućeg prava nad istim poretkom, ne moraju da poštuju isti poredak.
Tako je naš poredak stalno stanje lošeg toka stvari, dok ga neko i takvog ne naruši.
Ustavni poredak može da naruši i subjekat zadužen da štiti ustavni poredak. Subjekat zadužen da štiti najčešće ruši poredak.
Da li je to moguće?
Naravno da jeste. Subjekat na vrhu svega zadužen da ga čuva (ustavni poredak), uveren je da je on na prvom mestu poretka, pa mu se može da čuva jedino ono što je njemu vredno čuvanja, kako bi još neko vreme ostao čuvar.
Na vrhu piramide čuvara ustavnog poretka nalazi se Ustavni sud. Njemu ne može da sudi niko, jer bi to bilo narušavanje Ustava, a sud može da ocenjuje ustavnost svega, jer to je odbrana Ustava.
Ali, u Srbiji je i Ustavni sud subjekat koji ume da narušava ustavni poredak. Ma je li to moguće?
Jeste, ali odluku o tome da li Ustavni sud narušava Ustav zato što ne donosi odluke može da donese samo Ustavni sud. Svoju odluku o tome zašto ne donosi odluke, taj sud ne mora da donese nikada.
Ustavni sud, po Ustavu koji brani, ne može da ocenjuje ustavnost samoga sebe, inače bi prekršio Ustav koji je dužan da štiti.
Vlada Srbije, podržana dobro plaćenom, i od zakona nezavisnom fiskalnom strukom, već mesecima otima penzionerima imovinu iz džepa.
Među penzionerima, međutim, ima mnogo pismenih i učenih ljudi, pa su takvi napisali pismo Ustavnom sudu, ustavnu žalbu, tako nešto, obrazlažući gde je sve to vlada prekršila Ustav. A golim okom se vidi da jeste.
Ustav ne predviđa šta se dešava kad je Ustavni sud gluvonem. Takav sud ne čuje, ne vidi i ne govori, on čeka da prođe vreme. Vreme je adut koji pomaže tom sudu da ubedljivo dobija procese protiv svojih građana. Kad Ustavni sud namerno ćuti, Ustavnom sudu ni Ustavni sud ne može ništa.
Kako vreme prolazi, tako polako umiru čuvari ustavnog poretka koji ne postoji, ali i subjekti koje ruši poredak koga nema.
Ustavni poredak koji ne postoji najteže je sačuvati, jer ne znaš gde je.
Za vlast koja krši Ustav smatra se da ga ne krši ako Ustavni sud o tome ćuti, iako u tom slučaju Ustavni sud opstrukcijom ometa Ustav, ali on pred sobom ne odgovara. Ustavni sud o toj stvari i ne bi umeo ni sebe da pita bilo šta. Mi u Srbiji moramo da poštujemo ustavni poredak koji je prestao da postoji, jer Ustav ruše oni koji su najodgovorniji za njegovo postojanje.
Dakle, više nemamo ustavni poredak, pa ni šta da čuvamo. Sve dok čuvari starog poretka ne napišu novi ustav.
Ovaj ustav koji prividno postoji sadrži preambulu o tome šta ne postoji a čuva se, tako da i on postoji samo na osnovu svoje preambule, koja se bavi nepostojećim.
Svi zakoni koji važe i koji se donesu moraju da budu usklađeni sa Ustavom.
Sa kojim ustavom, pitam ja vas?
Predlažem, dakle, osnivanje ad hok Ustavnog suda koji bi ocenio rad Ustavnog suda. Bojim se, ovima će isteći doživotni mandat u ćutanju. Sud koji je u stalnom zasedanju a ćuti – potreban je samo onome koji je jedini ovlašćen da govori.
(Po motivima teksta istog autora, objavljenog u „Ježu“)
Ljubodrag Stojadinović, novinar
Objavljeno na: Ljubodrag Stojadinović, kolumne, 18. avgust 2015.