U orlovom gnezdu
14/02/2014 |Neuspeh fudbalske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi razjario je fanatike, uglavnom nerealne optimiste. Realne šanse da se fudbaleri vrate ovenčani nekakvim uspehom, trajale su koliko i pena u čaši piva, nezaobilaznog rekvizita tzv. ljubitelja fudbala.
„Orao”*, ponos srpske avijacije, nastajao je u znoju trudbenika Titove zaostavštine koja je u svetskom katastru upisana kao rasprodata parcela. Propala zemlja. Ni „orao” nije uspeo da spreči propast. Dok su zemljom vršljali balkanski špijuni, soko je uzalud zvao orla. Orao pao. Dvadeset godina kasnije ptica je vaskrsla, vinula se visoko i prizemljila niže no što smo spremni da prihvatimo. Let je mogao da bude duži, moglo je nebesko krstarenje širokih krila da bude i lepršavije, plen je mogao da bude veći. Previše očekivanja da će uspeh fudbalske reprezentacije zemlje koju volimo biti ekvivalentan našim željama.
Pothranjivanje nacionalnih apetita počelo je one noći kada se u loži stadiona nedozvoljeno ispijao šampanjac, napitak koji ima samo jednu namenu – prevremeno slavljenje uspeha u budućnosti. Nazdravljanje zabranjenim pićem bilo je okidač koji je letargično građanstvo uverio da ne plaća džabe televizijsku pretplatu. Gledaće „orlove” na Svetskom fudbalskom prvenstvu. U tu svrhu i državni vrh žrtvovao je svoje građansko pravo zarad odgovornosti oličene u samo jednom šampanjskom. Vlast je platila kaznu, mi pretplatu, FSS karte za avion i počelo je šutiranje „džabulanija”.
Sad „orlove” šutira ko stigne. Kombinacije i kalkulacije počele su pre nego što su naši ušli u svlačionicu: ako budemo prvi u grupi, onda izbegavamo Engleze u osmini, ako budemo drugi, idemo na Engleze, ali s njima tradicionalno dobro igramo… Ma, bajka. A ako budemo treći? Ili, kao što na kraju bajke bejasmo, poslednji? Javnost se nije pripremila na šifru „orao pao” – povratna avionska karta za Surčin. Euforičan uzlet javnosti u neslućene visine nisu mogli da isprate ni „orlovi” na nadmorskoj visini s proređenim vazduhom.
Nacija je razočarana, pati, ispija pivo čak i kad „orlova” na Prvenstvu nema, utapa tugu u hmelju. Teši se. I, naravno, kritikuje. I sve najbolje zna. Da je igrao Tošić od početka, pa onda od sredine Mrđa, pa Kačar pri kraju… E, da je sudija svirao penal protiv Australije u 90. minutu. Nerealna navijačka fi lozofi ja puna očekivanja da poslednji minut turističke južnoafričke ture odluči sudbinu safarija na kengure. Po sletanju „orlova” u matično gnezdo nadomak Beograda otele su se grdnje i kritike nekih Živadinovića koje ni lokalni „Mladi baštovan” ne bi angažovao. Analiza analizu stiže, svaka je bolja od Antićeve taktike i svaka zaudara na asortiman životinjskog carstva „jelen” i „lav” (brendovi domaćeg piva).
Istina je, protiv Gane igralo se kukavički, protiv Nemačke hrabro sa dozom straha od pobede, protiv Australije neefi kasno. I tačka. Obećani su nam poštena igra, borba, požrtvovanost, izgaranje, ali niko nije obećao titulu koju je većina videla ukoliko se plasiramo među 16 najboljih. Ako i nisu odigrali onako kako mogu i umeju, bar nas nisu zaluđivali da će pokoriti Afriku. Zaluđivali smo se sami uz šampanjac i pivo. Da su mogli više, mogli su, kao što smo i mi ovde mogli manje da šamutimo glave ispijanjem pivskog slada.
Rekoše da smo neodlaskom u nastavak takmičenja izgubili pet miliona evra. Neko je, praveći račun bez krčmara, šiljio ražanj dok je zec tumarao šumom, a „orlovi” nebesima. Kako smo izgubili novac koji nismo ni imali? Njega je tek trebalo zaraditi. Neko je očito na tu zaradu računao, pa su mu „orlovi” i Antić krivi zbog izmicanja kurpne lovine. ‘Oćemo li sada zbog toga da ih besimo?
Pre nego što ih dušebrižnici ne pokače na bandere i pre nego što Antiću ne smanje platu, valjalo bi razmisliti o Evropi koja nas čeka. U svakom smislu, i u onom koji se zove Prvenstvo kontinenta za dve godine. Na jesen u kvalifi kacijama treba da pokažemo Italijanima da nisu slučajno bivši svetski prvaci i da nisu badava iz Afrike otišli kući s našima istim avionom.
„Orao” će i nadalje biti ponos srpske avijacije, kao što će i balkanski špijuni mešetariti ovim krajevima. Opet će orlovi leteti visoko i padati nisko sve dok u katastru namena, budućnost i kvalitet oranice ostanu nepromenjeni. I dok se u slavu ničega budu ispijala penušava pića. S manje strasti i s više realnosti očekujmo nemoguće. Možda nas već za dve godine „orlovi” ubede da nisu laste za jedno proleće. Možda nam dokažu da je orao ptica feniks.
* Orao – mlazni borbeni avion, proizveden u nekadašnjoj Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji.
Objavljeno na: http://www.istinomer.rs/author/dejan-jeremic/, 29. jun 2010.