Tetka Angela i ujka Vladimir
20/12/2014 |Piše: Boško Jakšić
Iako ćemo sa obe strane dobijati sve više packi, držaćemo se samoproklamovane neutralnosti uljuljkujući se da je to što smo ćuškani sa obe strane u najboljem interesu Srbije. Umesto da pojednostavi svoju poziciju tako što će se oslobađati suvišnih dilema, Srbija sama sebi otežava život postavljajući ciljeve koji komplikuju njen ionako nezahvalan međunarodni položaj.
Počeli smo sa evroatlantskim integracijama. Godine u kojima smo se Rusima zahvaljivali zarad podrške Kosovu učinile su da NATO potpuno nestane sa radara srpske spoljne politike. Moskva je vešto ostvarila svoj cilj: prvo skrivenim diplomatskim upozorenjima, potom otvorenim pretnjama da bi Srbija u NATO-u bila „katastrofa”.
Danas smo svedoci otvaranja novog ciklusa. Pošto je doprinela ukidanju „atlantske” komponente srpskih usmerenja, Rusija sada sve otvorenije „savetuje” da i „evropska” komponenta nije baš neki izbor i da bi Srbija budućnost trebalo da traži na Istoku.
Praveći se da sve takve poruke ne vidimo i ne čujemo, lako bi mogli da doguramo da nam u Moskvi jednog dana otvoreno priprete da odustanemo od EU. Možda preterujem, možda Rusija zaista nema ništa protiv toga da uđemo u EU, kao što kaže, ali uvek je bolje biti obazriv nego se suočiti sa svršenim činom kao povodom „Južnog toka”.
Kao i u mnogim drugim oblastima, vlasti su uverene da i u diplomatiji povlače velemajstorske poteze koji će prosto zaseniti svet svojim vizionarstvom, strateškom pronicljivošću, taktičkom perfekcijom, interesnom genijalnošću.
Tako smo jedno vreme vodili politiku poznatu po formuli „i Kosovo i EU”. Istina, retorički tragovi ove tvorevine još su tu, ali svakome ko nije slep kod očiju valjda je jasno da od Kosova nema ništa, da će morati da se menja Ustav i da je to preduslov ulaska u EU. Briselski sporazum je čitulja dualističke mantre „i Kosovo i EU”.
Sada smo se bez sopstvene zasluge našli pred novom dilemom. Ukrajinska kriza uvela je svet u neku novu varijantu hladnog rata. I Rusija i Zapad zahtevaju disciplinu postrojavajući svoje saveznike. Nema tu mnogo mrdanja.
Na Zapadu ističe strpljenje za našu neutralnu poziciju. Srbiji je bilo dobro dok se krila ispod kišobrana nemačke kancelarke koja je izbegavala ozbiljnu konfrontaciju sa ruskim predsednikom.
Nedavni samit G-20 u Brizbejnu definitivno je promenio pozicije. Angela Merkel otvoreno saopštava da joj je dosta neispunjenih obećanja Vladimira Putina i da je spremna za novo pooštravanje sankcija. Kremlj uzvraća propagandnom kampanjom pokušavajući da simpatizere Rusije ubedi da se odreknu tvrde linije Berlina i Vašingtona. Njihovi kontakti će se nastaviti, ali jasno je da se Berlin priprema za dugotrajan sukob.
Ukoliko se ukrajinska kriza produži, a svi su izgledi da hoće, obe strane će sve tvrđe od Srbije tražiti da se izjasni s kim hoćete, jer to što vi hoćete igru na dve stolice – e, to neće moći.
Šta radi Srbija u ovoj više nego neugodnoj situaciji? Diplomatija ponovo prebrojava one „stolice oslonca” naše spoljne politike, a onda ponudi hibridno rešenje „i Rusija i EU”.
Što se Rusije tiče, saradnja može da se brani istorijom, panslovenstvom, pravoslavljem, gasom, izvozom mog omiljenog futoškog kupusa, ali kao da ništa nije naučeno na primeru „i Kosovo i EU”.
Moskva ima svoj rezon: ovo je bogomdana prilika da vas pridobijemo uz sebe. Dobro, jeste zabrljali zbog „normalizacije” odnosa sa Prištinom, jeste nas na taj način izbacili iz igre, ali eto, prilike da pokažemo ko su i kako se zaštitnički ponašaju pravi prijatelji. Dobro, nema ,,Južnog toka”, ali dogovorićemo se oko cene gasa. Na časnu reč.
Brisel ima svoju logiku: ako ste odabrali EU, kao što svakodnevno ponavljate, onda morate da poštujete pravila kluba čiju ste pristupnu kartu već potpisali dobijanjem statusa zemlje kandidata. Niko vas nije terao da se kandidujete.
Možemo mi junački da tvrdimo da niko Srbiji neće naređivati, što je, takođe, opcija, ali oni tamo u EU ne misle da je to naređivanje. Oni jednostavno smatraju da krizna vremena određuju stepen hitnosti.
Srbija se na tom opasnom raspeću ponaša kao povodljivo dete. Čas je oduševljena kada je po glavi pomiluje tetka Angela, čas je presrećna što na poklon od ujka Vladimira dobije babuške.
Bliskost sa tetkom nervira ujku, dodvoravanje ujki ne dopada se tetki. Iako ćemo sa obe strane dobijati sve više packi, držaćemo se samoproklamovane neutralnosti uljuljkujući se da je to što smo ćuškani sa obe strane u najboljem interesu Srbije.
Uzalud ćemo prstom ukazivati na interesni cinizam politike velikih: na francuske vojne brodove koji će, možda u sastavu ruske Crnomorske flote, biti ukotvljeni na anektiranom Krimu. Ili na najoštrije američke sankcije Rusiji koje se ne odnose na projekat Ekson–Mobila da zajednički sa „Rosnjeftom” eksploatiše naftu u Karskom moru na Arktiku.
Slutim da ćemo ponovo, kao povodom Kosova, gubiti vreme. Računaćemo barem na pet godina, onih za koje je komesar EU za susedstvo i pregovore o proširenju Johanes Han rekao da neće biti primanja novih članica.
Kako onda Srbija da se ponaša oko sankcija prema Rusiji? Isti taj Han prvo je rekao da sankcije protiv Rusije nikako nisu povezane sa perspektivama evrointegracija Srbije. Potom je izjavio da su sankcije Rusiji „obaveza” Srbije, da bi posle razgovora u Beogradu rekao da na tu temu niko ne vrši pritisak na Srbiju.
Znam da Srbiji nije garantovan ulazak u EU, niti bi Srbija dobila neke kompenzacije za pridruživanje sankcijama Rusiji kao što teško da će dobiti ozbiljnije zapadne investicije da osigura svoju energetsku bezbednost.
Pamtim kada su u Briselu govorili da su Kosovo i EU dva paralelna koloseka. Posle je formula „i Kosovo i EU” poslata u arhiv. Preti da se ponovi. Šta znači kada Han „podseća” da brzina pristupanja Uniji zavisi od zemlje kandidata? Znači da mi odlučujemo o „brzini”.
Nećemo da se intenzivnije usaglašavamo sa spoljnom politikom EU? Ne moramo. Sigurno je samo da ćemo gubiti vreme. Zamerati se Rusima koji bi da nas privuku na svoju stranu. Zamerati se Evropljanima koji se oko toga baš i neće mnogo brinuti. Duplo golo. Brisel će se ionako više baviti Ukrajinom ili Sirijom.
Boško Jakšić
Objavljeno na: http://www.politika.rs/pogledi/Boshko-Jakshic/Tetka-Angela-i-ujka-Vladimir.lt.html, 13. decembar 2014.