Tajnost promaje
31/07/2019 |Piše: Dejan Jeremić
Pod oznakama tajno i strogo poverljivo na Fakultetu političkih nauka održan je sastanak predstavnika vlasti i opozicije u vezi s eventualnim dogovorom o uslovima za izbore 2020. godine. Zašto je sastanak imao prefikse tajnosti i poverljivosti znaju samo oni koji su u razgovoru učestvovali. Ukoliko i oni znaju (!).
Sastanku su prisustvovali ministar policije Nebojša Stefanović, poslanici Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije Vladimir Orlić i Vladimir Đukanović, predsednici Stranke slobode i pravde i Demokratske stranke Dragan Đilas i Zoran Lutovac, potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić, kao i poslanica u Skupštini Srbije Marinika Tepić i predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini Tomislav Žigmanov. Bio je tu i predstavnik Nove stranke Aris Movsesijan.
Da sastanak ne bude samo samit političara, u njega su se udenuli i predstavnici civilnog sektora, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht i Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo koji je moderirao okrugli sto. Bili su prisutni i Bojan Klačar iz CeSID-a i predstavnici Crte. Valja dodati i da je dekan FPN Dragan Simić izjavio da je sastanak sazvan na inicijativu Fonda za otvoreno društvo (ima li s ovim nekakve veze Džordž Soros!?).
Ono o čemu javnost o sastanku šturo može da bude informisana jesu saopštenje u kom se navodi da je na adresu Saveza za Srbiju stigao poziv Fakulteta političkih nauka i Fonda za otvoreno društvo da Savez učestvuje u radu serije okruglih stolova na koje su pozvane političke partije, nevladine organizacije i profesori Fakulteta političkih nauka. Takođe, beležimo i izjavu poslanika Srpske napredne stranke Vladimira Đukanovića koji nije propustio da optuži opoziciju za politizaciju skupa koji, kako tvrdi, nije imao formu pregovora.
Na svom Tviter nalogu Đukanović piše: „Elem, skup je bio zamišljen kao prezentacija CeSID-a i Crte o izbornom zakonodavstvu. Nikakvi pregovori i slične besmislice. Ipak, očito je da su gospoda iz SzS imali za cilj da politizuju skup i mimo pravila moderatora skupa pozvali su medije”.
Ovome bi valjalo dodati da je zahtev organizatora bio jasan: u javnost ne iznositi diskusije učesnika okruglog stola. Vratimo li se koji red iznad uočavamo (opet) da je jedan od organizatora bio Fond za otvoreno društvo (ima li s ovim nekakve veze Džordž Soros!?). Opet!?
Dakle, dogovoreno je da dijalog – i ovaj već održan a i svaki budući – bude vođen po principu „Chatham House”, što u prevodu znači bez obaveštavanja i informisanja javnosti o detaljima razgovora. Neki mediji, ipak, prenose svoja saznanja prema kojima su predviđena još četiri sastanka na kojima će se razgovarati o „biračkom spisku i izbornoj administraciji, finansiranju kampanje, ulozi medija tokom predizborne kampanje i obezbeđivanju biračkog prava, odnosno pritisak tokom kampanja na birače”. Ovo poslednje tumači se kao: crni džipovi bez tablica, snagatori ošišani na opasno, bejzbol palice, porodično pakovanje namirnica za palačinke (brašno, ulje, šećer) plus pašteta, novac u vrednosti crkavice za jedan glas i tome slične potrepštine kojima se nagrađuju odanost brzini, snazi i boljitku. Svetloj budućnosti kao takvoj.
Da baš sve ne bude nepozanica za javnost, pomenućemo i da su prisutni obedovali pice i sendviče, a zasladili su se kolačima. Uglavno, testo. Gnjecavo.
Ni reči ne beše o tome šta se pilo. Zbog vekovne tajne manastirske rakije zavetovali su se na ćutanje. I na celibat.
Obaška činjenica da su neki od učesnika prvi put u životu, a i u istoriji, videli kako izgleda jedan fakultet iznutra.
Na slične događaje već smo navikli a bilo ih je (o tome bruji čaršija!) na relaciji vlast – opozicija, zapravo relacija se odnosi na neke individue koje su po istom principu strogo poverljivo divanile po beogradskim restoranima i nekim podrumima, uglavnom budžacima koji pružaju udobnost bezbednosti i zaštite od radoznalih očiju i ušiju. O kojima, pazi sad, čaršija sve zna.
Tako i ovaj sastanak iza zamandaljenih vrata, bez prisustva javnosti – i medija koji javnost predstavljaju – vonja tajnovitošću u koju građani, najzainteresovaniji da znaju o čemu se razgovaralo, ne smeju i ne mogu da imaju uvid. U njihovo se ime pregovara ali to njih ne treba da se tiče. Jer, ko su oni da znaju šta za dobrobit svih njih odlučuju ovi za koje su građani no name populacija. Jedinke bez identiteta i prava na istinu.
Naravno, uprkos tajnosti, možemo očekivati izjave (pitajte čaršiju) koje će odjekivati praznom retorikom kao što su i obećanja učesnika ovakvih samita oduvek bila samo praznina šupljine. I dok su vrata prostorije u kojoj je sastanak održan bila zatvorena, prozori su zjapili širom otvoreni. Duvala je jeziva promaja.
30. jul 2019.