Karađorđe je sa ustanicima oslobodio Beograd od Turaka krajem 1806. godine. Veliku zaslugu u tom boju ima čovek čije ime danas nosi jedna beogradska ulica. Bimbaša Konda, Grk rodom iz Epira, bio je poznat po odvažnosti i junaštvu. U zoru 12. decembra, Konda koji je uz turske vojske prebegao na srpsku stranu, krišom je ušao […]
Detaljnije »
Svi ga volimo, mažemo na hleb, palačinke ili ga koristimo za spremanje kolača i torti. Od kajsija, šljiva, šipka, mešanog voća, svejedno, zove se pekmez. Njegov naziv Turci su preuzeli iz persijskog jezika i u originalu glasi – begmaz, što znači vino, piće. Tursko značenje reči je prošireno, znači uvareno sok od voća, a postoji […]
Detaljnije »
Često prolazite tom ulicom, odmah tu u blizini Narodnog pozorišta. Dobračina ulica dobila je ime po Jovanu Dimitrijeviću Dobrači, marvenom trgovcu iz Gruže. U Prvom srpskom ustanku bio je vojvoda i nameravao je da o svom trošku otvori prvu srpsku školu u Beogradu. Finansijski je pomagao i borbu protiv Turaka pod Milošem Obrenovićem. Sav svoj […]
Detaljnije »
U znak zahvalnosti za hrabrost u borbama s Turcima, Rusi su voždu Karađorđu poklonili sablju optočenu brilijantima. Posle ubistva Karađorđa, sablja je dospela u ruke Miloša Obrenovića koji je naredio da se sa sablje posveta Karađorđu obriše i ugravira: „Svome knezu Milošu Obrenoviću, blagodarna zahvalna Srbija”. Sablji se kasnije gubi trag, da bi se iznenada […]
Detaljnije »
Nakon posete Rusiji Njegoš je nabavio štampariju koja je počela da radi na Cetinju. U štampariji koja nije imala cenzuru štampani su Njegošev „Lijek jarosti turske”, „Dika crnogorska” Sime Milutinovića Sarajlije, poslovice Vuka Karadžića. Štamparija nije bila dugog veka, Posle njegoeve smrti, u vreme vladavine Omar-paše, u januaru 1853. Za potrebe odbrane od Turaka, olovo […]
Detaljnije »