Prva dama u crvenom
05/12/2014 |Dragi D,
Iz tvog pisma saznajem da su uhapšeni roditelji dečaka koji su napali Rašu Popova, a danas pročitah vest da je pronađen šestogodišnji brat dvojice napadača. Roditelji izgubili šestogodišnje dete! Takva stvarnost muti mi razum, ne razumem ljude koji maloletnu decu navode na blud, prosjačenje, krađe i razbojništva a da pri tom ne znaju gde im se deca nalaze. Policija ih skuplja po ulicama, ali još nije pokupila i napadače na Rašu. Sve to zajedno, vređa mi inteligenciju.
Toj zapuštenoj i napuštenoj deci roditelji su pružili samo jednu mogućnost – ulicu. I to onaj njen najgori deo asfalta. Jedino što su vaspitanjem stekli jesu prevara, bezakonje, tuča, pa i ubistva. Podrazumeva se da ta i takva deca ne pohađaju nijednu vaspitnu ustanovu, škola je daleko od asfalta kojim haraju.
Nego, već nekoliko dana nameravam da ti pišem o onom što sam pročitala a tiče se supruge predsednika Srbije, Dragice Nikolić. Bila je, porodično, sa svojim suprugom u zvaničnoj poseti Abu Dabiju. Rešila da vidi malo sveta i upozna šeika Muhameda bin Zajeda Al Nahjana, i sve njegove žene. Koliko se razumem u šeike, oni odvajkada imaju hareme. Ne znam da li je u međuvremenu taj običaj modifikovan. Ne piše da li je Dragica uspela sa svim tim damama da se rukuje. Poseta je obelodanjena na njenom Fejsbuk profilu u kontekstu hvalisanja i nezaboravnog susreta sa bin Muhamedom. U delu teksta jedno od njegovih imena je Nahjan, u drugom to ime ima još jedno slovo j, dakle – Najhjan. Da li je to isti čovek ili brat blizanac?
Ali ni to nije previše važno koliko činjenica da se predsednikova surpuga nije onoliko zahvaljivala šeJku. Da, da, šeik sa slovom j, kao milk-šejk u restoranima brze hrane. Uvredljivo za jednog šeika, ili, njegovog brata blizanca, više nisam sigurna ko je tu ko. Prijem upriličen u čast dolaska bračnog para Nikolić svet nije video. Nezapamćeno u istoriji naftonosnih polja. Tako bar piše na stranici njenog Fejsbuk profila. Kasnije, iz imenice šeik, to slovo j nestaje i tretira se kao nepostojano. Ali nije nestalo iz imena NaJhjan. To je pisala svojeručno ili joj je neko pomogao? Ništa ne razumem?!
A suprug dotične Dragice, Tomislav, ne razume kako to u Srbiji njegovu životnu saputnicu niko ne oslovljava kao prvu damu. U čemu je prva? U nepostojanom slovu j, konzumiranju milk-šejka sa šeJkom bin Muhamedom ili u potrebi da je se oslovljava kao da je rođena u dvorskoj svili i kadifi. Prazilučka logika. Čuj, prva dama. Još jedna uvreda mojoj inteligenciji.
Eto, muž Tomislav zamera naciji zbog toga što mu suprugu oslovljavaju krštenim imenom (je l’ krštena, ne znam?). Plašim se da će uskoro da se pobuni zbog male apanaže koju, po zakonu, njegova prva dama prima iz budžeta u iznosu od 50.000 dinara. Ko je smislio takvu zakonsku glupost? Zašto oporezovani plaćaju njen venčani list na kojem su njeno i ime njenog supruga? Da li je supruga predsednika države bračni status ili zanimanje? Sve me to pomalo kopka. That’s it.
Danas je 5. decembar i na današnji dan 1996. godine tadašnji predsednik Sjedinjenih Američkih Država Bil Klinton za državnog sekretara postavio je Medlin (Madlen) Olbrajt. Bila je prva žena na toj funkciji u istoriji SAD. Prva dama državnog aparata. Nije nam se mnogo dopadala, osim, koliko se sećam, Velji Iliću početkom 2000-te godine kada je s delegacijom opozicije bio na sastanku s njom. Razlozi tog sviđanja su sasvim erotske prirode i sadržaja, ali to već pripada domenu prazilučke filozofije.
Na današnji dan 2003. godine Kina je prvi put ugostila kandidatkinje za Mis sveta. I, zaista, izabrana je prva dama svetske lepote. Bila je to 19-godišnja Rozana Dejvison, ćerka pevača Krisa de Bura, uz čiju smo „Lady In Red” plesali jednom davno.
Kada sam prvi put u životu srela damu bila je to jedna gospođa od imena, auoritet koji zrači, persona kojoj sam samo mogla da zavidim i da joj se divim. I da poželim da jednom budem nalik njoj. Da se razumemo, to ne znači da bih ikada volela da budem prva dama.
Možda i bih, ali samo u slučaju da budem nečija prva Lady In Red.
Ines,
petak, 5. decembar 2014.
negde daleko