Poema za Marijanu
31/12/2014 |Piše: Ljubodrag Stojadinović
Ostalo je još dva dana do 2015. godine, i naravno, svako od nas, svako na svoj način pravi svoje bilanse.
„Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujemo.” Ova rečenica, inače lekovita ironijska autosugestija, lozinka junaka iz prvog Kustinog filma „Sjećaš li se Doli Bel”, mogla bi da pomogne. Ostalo je još dva dana do 2015. godine, i naravno, svako od nas, svako na svoj način pravi svoje bilanse.
Pa dobro, jesu li nam bilansi uopšte potrebni? Da li nam je dovoljna nemaštovita najluđa noć, Grandovo narodno veselje, iluzija da postoje razlozi za radost. I mamurluk koji dolazi posle svega, pa buđenje uz neizbežnu Nadu Macuru, koja nam savetuje da se od glavobolje lečimo rasolom ili kiselom čorbom. I da ne jedemo masno, životinjska mast desetkuje narod, koji bez nje ipak nije to što jeste.
Počeo bih donekle naopako, od 10 do 1, šta je to, po mom skromnom sudu, obeležilo godinu, koliko dramatičnu, toliko bizarnu, čudesnu, depresivnu, opasnu, jednu jedinu, neponovljivu u istoriji. Dakle, ovako!
10. Beograd na vodi. To, na vodi, moglo bi da bude i prvo u rangu. Ali nije, zato što ovde ima i važnijih utopija. Ne bih morao da budem skeptik, mada vodu trpim samo u česmi, flaši i kadi. No, moje sumnje dolaze od nedostatka odgovora bar na dva pitanja: šta će tamo da se radi? Ko će na vodi da živi?
9. Obrenovac u vodi. Dramatični maj: „Katastrofa biblijskih razmera”, kako je to slikovito rekao premijer. Igra prirode, javašluka i ljudske solidarnosti, nemoć pred stihijom i nemarom, neukusni politički marketing usred velikog povodnja. Potop sa kakvim-takvim srećnim krajem, ako tome kraja uopšte ima.
8. Šabac na granici vode. Više hiljada dobrovoljaca koji su nosili džakove. Loša organizacija odbrane. Drama sa političkim vodviljem. Premijer uzima od predsednika vlast nad vojskom, i određuje načelnika generalštaba za šefa nasipa. Prvi general danima obavlja posao komandanta bataljona, ali to podnosi sa visokim dostojanstvom koju je vlast pokušala da mu naruši. Ovde kraja nema.
7. Parada pobede, četiri dana pre roka. Putin, kao najveći prijatelj Srbije posmatrao je zaista odličan nastup srpskih vojnika. Parade postoje da bi se pokazala snaga ljudi njihovog oružja. U suštini, to je prilično skupa egzibicija. Pokazali smo skladne ešelone, odličan strojevi korak. Gost u čiju čast se koračalo bio je uglavnom dalek. Padala je kiša. Srpska politička elita je odbila kišobrane, pa smo konačno videli kako ministar Tasovac zaista izgleda.
6. „Južni tok”. Ostaju nam dve zavarene cevi, kao spomenik lakovernosti. Kroz njih će strujati košava. Valjaju nam polja sa vetrenjačama za jeftinu proizvodnju energije. Samo da nađemo odgovarajuću bedeviju sličnu Rosinante. Don Kihota i Sanča Pansa ovde ima na pretek.
5. Most kod Borče. Konačno, druga ćuprija na Dunavu. Na otvaranju premijer Kine Li, naš Vučić. Pozvali i Đilasa. Malo se čudio što je most bez pilona. Tu se našao i ambasador Bačević. Probao da kaže da most neće ni biti potreban kad se prokopa plovni kanal Beograd–Solun.
4. Kineski premijer na samitu u Beogradu. Probao hleb i so. Srbija se našla na putu svile, a predsednik vlade države od milijardu i trista miliona spavao u Hajatu. Do susreta sa predsednikom Nikolićem spavao mirno.
3. Upotreba Tarabića u dalekoistočne svrhe. Predsednik Nikolić afirmisao naš proročki folklor, govoreći o najezdi „žutih”, koji će se napiti vode sa Morave, a onda mogu u Institut za crevne bolesti.
I gost, kineski premijer Li se snašao. Pozvao je koloritnog srpskog domaćina da dođe u Kinu i napije se vode sa Jangcekjanga, posle Mekonga najzagađenije reke na svetu. U doba Tarabića, ako su postojali, Morava je bila pitka voda, ako je tekla. Tako simbolični poziv na rečni napoj, ima u sebi dokaza o nepoznavanju najvažnijih srpskih vodotokova. Otuda i onolike poplave.
2. Ne bih pred praznike obaveštavao vlasti o tome da je udar na plate i penzije ustavno nedopušten. Kad se ministar Selaković pribere od pregovora sa advokatima, možda će im reći. Na drugom mestu je ipak srpski parlament. Po oprobanom modelu apsolutne vladavine većine, predsedavajući samo u retkim slučajevima dopušta pripadniku opozicije da započne rečenicu. I šta biva? Dobijamo čistu glagolsku literaturu, retoriku koju je lično dramatizovao neki lučki radnik. Životinjsku farmu.
A nekada je bilo još gore. Opozicija na čelu sa Šešeljem sipala je vodu na koga stigne, vojvoda je čupao kablove, čak se u istoj sali potukao sa Slobodanom Krapovićem i prošao prilično loše.
Sada vlast, koju je Šešelj začeo, ne dopušta da opozicija liči na njih dok su bili opozicija.
1. Apsolutno prvo mesto za Marijanu Milosavljević, novinarku dostojnu poeme, koja je koleginici dala bubreg. Vrhunac epskog i lirskog dobročinstva koje je vrednije od života i dokida strah od smrti. Pred tim činom sve drugo zastaje, to je ovogodišnja slava davanja nade i radosti, najvažnije pobede, hiljadostruko važnija od složnog koraka pred Putinom na kiši.
Ljubodrag Stojadinović, novinar
Objavljeno na: http://www.politika.rs/pogledi/LJ-Stojadinovic/Poema-za-Marijanu.lt.html, 30. decembar 2014.