Nisam, grešna mi duša, pre izbora uopšte pratio dijalektički razvoj Rasimove partije, kad sam u izbornoj seči naših knezova poželeo da vidim kako će se od voljene politike oprostiti g. Ljajić. Njega nema, pitam šta je sa njim, pa on ti je sa Vučićem, mirođija koja cveta i miriše jednako svim pobednicima. Nemamo više neisporučenih ratnih zločinaca o kojima bi prijatelj u belom davao spektakularno isprazne izjave, od udovica imamo još samo gospođu Marković na čijoj izbuški u ruskoj stepi krov nadamo se ne prokišnjava, ali će se za neumornog džokera već naći neko novo polje rada.

Titulu nezahvalnika godine je bez konkurencije i bez ikakove dvojbe nadmoćno osvojio Boris Tadić. Poražen na predsedničkim izborima glavinjao je od sanjarenja o sinekuri u Vladi do izjava kako će nas lišiti svoje genijalnosti i povući se u osamu svetioničarskog živovanja, što mu je želja od mladosti. Avaj, nije uspeo da ostane ni na čelu partije, ali ga je pobednik velikodušno odlikovao mestom počasnog predsednika, počastvovanome je partija plaćala počasnu kiriju na Dedinju, a možda je finansirala i celu kosmonautsku fazu u njegovom umetničkom razvoju, jer je Tadić, što stazama svog pravično zaboravljenog štićenika Jeremića, što vlastitim itinererom, obišao nekoliko puta zemni šar. Zašto su toliki državnici i šefova partija primali i dvorili takvog gosta bog sveti zna, uglavnom se izdržavano lice odjedared uskopistilo, rovarilo još jedared po rođenoj stranci, opet bez uspeha, da bi mesec dana uoči izbora kazalo kako napušta iskonsku partijsku grudu i kako će na novome gumnu udariti temelje svog budućeg zavičaja. Pripisuju mu se i ove bestidničke reči i rečenice: „Članovi Nove demokratske stranke žele jasno da se distanciraju od ljudi koji se zovu slično kao i mi i koji su godinama u politici bez rezultata. Mi smo nova imena, nova snaga, nova vizija i spremni smo da građanima ponudimo i potpuno nova izborna obećanja.” Tako je govorio Kamasutra, oops, tako je besedio novi Tadić, a očarani mogućnošću ponovnog rođenja i darovima koju prinovi svi donose uza nj stadoše meni posve nejasni Miki Rakić, svakome jasni Homen, i stade čini mi se Malović, uglavnom se demokratska jabuka prelomi na dva dela koji, gle, ispadoše prilično simetrični i koji kroz ključaonicu, kao dva laserska zraka, uđoše u Skupštinu, probiše kobni cenzus za nekoliko demokratskih procenata.

Srpski radikali, uveliko zaboravljeni i prežaljeni okupili su se bili za ovu svečanu priliku tj. za izbore, ali želja za Karlobagom i Viroviticom minula je i najtvrđe Srbende, nije im pomogao ni Mladen Obrazović, ali ako su zadržali Magistrat to im je plata za sve što su propatili srpstva radi. Nije fabrika, nije muzička produkcija, ali je lep prostor.

Pobednici kao da su bili u nekom kampu za odvikavanje od trijumfalizma, dostojanstveno su se smešili, a šampion Vučić je izjavio da neće nikoga nipodaštavati i da će čovečanski divaniti sa svakim ko Srbiji želi i misli dobro. U ponedeljak je istorija uzela slobodan dan, a već u utorak uhapšen je građanin osumnjičen za trgovinu nedozvoljenim supstancama. Na internetu sam video fotografiju sofre na ulici. Članovi pobedničke stranke nazdravili su pobedi i srpskom proleću jedući na trotoaru. Najpre sam pomislio da su napravili gozbu za prolaznike među kojima je mnogo onih koji su glasali upravo za njih, još je veći sevap častiti i one koji nisu glasali za SNS, a koji bi o trošku partije nezasluženo čalabrcnuli rame uz rame sa simpatizerima i članovima, pa bi ih malo i zabolelo što nisu i sami doprineli da trijumf bude još spektakularniji. Tako bih ja postupio da sam u otadžbinskoj ili evropskoj upravi pobedničke stranke, ali ne, lokalni funkcioneri jeli su sami, broj mesta za astalom bio je ograničen i reklo bi se planiran, a poruka beše: „Ovako ste mogli i vi da mezetite na ulici, o trošku partije, i Tajna večera bila je besplatna za pozvane, tako i ovaj naš javni ručak!“

Pobednik se zavetovao da će sa istim žarom kojim hvata podmićene i one koji daju mito otvarati radna mesta, ali upravo svojim trijumfom pogoršao je situaciju. Silesija dojuče neophodnih stranaka moraće da podeli sudbinu džinovskih paprati, hiljade članova propalih partija moraće, ma koliko gorko i nevoljno, da potraže ovozemaljski posao. Čekam da vođa već svoju narednu govoranciju kruniše rečima: „A sada, svako na svoje novo radno mesto!“

Autor je kolumnista internet-sajta http://www.istinomer.rs/