Na mestu zločina

12/07/2015 |

Da je Vilijam Džeferson Blajt Treći, u narodu poznatiji kao Bil Klinton (devojačko Levinski), najinteligentniji američki predsednik u istoriji SAD nije nikakva tajna, o tome sam već jednom pisao, ali da Barak Obama ne odiše prevelikim koeficijentom inteligencije, svedoči njegova odluka da bivšeg saksofonistu iz Arkanzasa pošalje na komemorativni skup u Srebrenicu. Klinton, za prijatelje Bil, nastupio je u Potočarima u duhu izlučevina koje nastaju duvanjem u pleh. Svaki ton je promašio, svaka triola bila mu je kakofonična.

A saksofon, taj plemeniti instrument, čiji zvuci zadiru u najtananije dubine duše – kako je to maestralno umeo da izvede Miroslav Sedak-Benčić u pesmi „Ako znaš bilo što” – u rukama bivšeg američkog predsednika koji se proslavio aferom „Ovalni kabinet”, nije bio u stanju da odsvira bolje od onog što se na dvadesetogodišnjici masakra u Srebrenici čulo, a čulo se, tek poneki mediji su preneli, a većina prećutala Bilijevu samohvalu ličnog doprinosa tzv. miru na području koje je danas mračna istorija čovečanstva. Omaklo mu se da kaže „da je rat koji je poveo u Bosni i Hercegovini, a kasnije i na Kosovu i Metohiji nešto od najvažnijih aktivnosti koje je sproveo u delo dok je bio (i ostao najneinteligentniji) predsednik SAD”. Moniku Levinski nije pominjao. Nju i Ovalni kabinet ne može da karakteriše kao rat, to mu preduzeće više godi kao davanje časova iz solfeđa i duvanja u instrument.

Licemeran je i otužan bio svaki njegov pokušaj da konvencionalnim, ispraznim političko-diplomatskim, demagoškim rečnikom, podiđe skupu retorikom mirotvorca koji se istovremeno hvali ratnim pohodima. U pozivu liderima regiona da rade zajedno na miru i stabilnosti, naveo je i: „Možda neče funkcionisati kako je zamišljeno, ali videćemo šta će se desiti”. A šta će se desiti? Opet neki ludaci čije je ludilo podstrekavao saksofonskim pozivom u boj? Ili nešto još neinteligentnije?! „Molim vas”, kaže Bili, „da ne dopustite da ovaj spomenik nevinim žrtvama bude tek uspomena na jednu tragediju”. Spomenik već jeste uspomena na jednu tragediju, i ostaće to dok je sveta i veka, ali to mu nije niko došapnuo.

Klinton se ne libi i da kaže: „Počastvovani smo što možemo da delimo ovaj trenutak s vama”. Da je pametniji, nego što je lepši (a i to je diskutabilno!), nikada ne bi došao na mesto zločina, a još manje bio počastvovan zbog toga što deli tuđi bol za koji nema, ama baš nimalo, emocije. Da si hteo, Bili, da sprečiš pokolj ne bi se hvalio i ponosio svojim učestvovanjem u krvavom piru na prostorima hiljadama milja udaljenim od Monike i saksofona.

Mučno je nabrojati sve floskule jednog, po svemu, lakejskog šarlatana kojem je dolazak u Srebrenicu isto što i poljem preći. Usput, zahvalio se predsedniku vlade Srbije zbog hrabrosti koju je pokazao dolaskom u Srebrenicu, pa kao, kako sebe nazva, „prijatelj”, očekuje da isto to uradi i predsednik Srbije. Osetio se usamljen, šta li? (Da budu triling kečeva?!). A i ko je on da se bilo kome zahvaljuje, šta god ta zahvalnost nosila sobom i kako god bila konotirana?! Zvečalo je kao raštimovani saksofon u rukama deteta na početku prvog razreda osnovne muzučke škole.

Na kraju, zahvalio se Obami zbog toga što mu je omogućio da predvodi delegaciju Sjedinjenih Američkih Država, u kojoj je bila i Medlin (Madlen) Olbrajt. Pa, hvala ti, Obama.

Pošto ne zaslužuje više od ovih redova, ovde bih i završio storiju o opskurnoj inkriminisanoj ličnosti koja je još jednom delila lekcije o miru koji počinje i završava se u krvi. Taj koji je za dlaku izbegao, da posle Niksona bude drugi američki predsednik koji će u istoriju biti poslat impičmentom, mogao bi da svrati na Haiti, ili u Avganistan, Sudan, Srbiju, i na još neke ratno-turističke destinacije na koje je slao trupe pod okriljem svog koncepta humanitarnog rata, kako je sarkastično umeo da nazove svoje vojne poduhvate. Ukoliko sme. I neka ponese saksofon.

12. jul 2015.

*Ovaj tekst ili njegove delove nije dozvoljeno prenositi, publikovati ili na bilo koji način koristiti (osim šerovanjem sa ovog sajta na Facebook ili Twitter) bez dozvole autora.

 

Komentari