Mrtvozornici Teslinog duha i tela
10/06/2015 |Kad god se iz Crkve čuju glasovi nečastivog, bogohuljenja, anatemisanja i nevaljalstava spram odučavanja zabludelih do njihovog umorstva (model lopata – po glavi i ostalim vitalnim organima, autor Branislav Peranović), tajno podučavanje savremene veronauke (odsek: gresi seksa i srodnih disciplina) u kelijama nekih vladika; kad god bilo šta od navedenog dopre iz odaja božjih administratora, uključuje se alarm za uzbunu koji trešti kao u vatrogasnom domu u vreme najvećeg požara. Zvoni dok ne sagori. Kao voštanica. Isto važi i za gluposti kojima nas obasipaju narodni predstavnici u Skupštini. No, u navedenim slučajevima ne bi trebalo tražiti distinkciju. Nema je.
Poćetkom marta prošle godine, posle zahuktale inicijative – na čijem su čelu stajali patrijarh Irinej, ministarka Zorana Mihajlović i gradonačelnik Beograda Siniša Mali – da urna s Teslinim zemnim ostacima iz njegovog muzeja bude preneta u portu hrama Svetog Save na Vračaru, omaklo mi se jedno pismeno svetovno/duhovnog naslova „Tesla ne počiva u miru”. U njemu sam pokušao da objasnim gorenavedenima da ostave Teslu na miru, avaj, bilo je bezuspešno: „Potpisnici sporazuma odlučili su da naučniku, čije prezime nosi jedinica magnetnog fluksa, oduzmu pravo na večni boravak među ličnim stvarima i izumima kojima je sada okružen. Pogrešno su protumačili Teslino obrtno mangetno polje koje, fakat, periodično menja pravac i smer, ali kao princip rada motora naizmenične struje. Ne odnosi se na nasilno preseljenje. Nisu shvatili ni Teslin luk, ni veštačke munje, ni bežični prenos… nisu shvatili ni sijalicu koju Tesla drži. Neka ne eksperimentišu ni s njom, ona svetli samo u njegovoj ruci”.
I evo, posle samo petnaest meseci, nastavljase s maltretiranjem i urne, i Nikole Tesle, i Muzeja, i javnog mnjenja. Sada se kao razlog preseljenja urne navode satanizam i sekte, a sve na osnovu fotografije na kojoj nekolicina ljudi sedi na podu Teslinog muzeja, u blizini urne, i ćuti. Na fotografiji ćuti.
Šta su i o ćemu razgovarali ne znamo osim iz šture informacije koja nas obaveštava da su na podu umetnik na više instrumenata Robert Aiki Obri Lov, poznat kao Ličens, voditeljka Radija B92 Una Senić i fotografova leđa, vlasništvo Banimira Milovanovića. Sedeli su – kažu vesti, a fotografija dokumentovala – kao autori performansa upriličenog za festival Resonate održanog 14. aprila ove godine, a usput je s Ličensom urađen i intervju. Fotografija je osvanula na twitter nalogu festivala i nije promakla budnom oku sajber crkvenjaka koji i sami twittuju, fejsbuče i špijuniraju tuđe profile na društvenim mrežama. Kako nisu imuni na nova tehnološka dostignuća, rade to na laptopovima i pametnim telefonima najnovije generacije. Dok sede na zadnjim sedištima svojih skromnih džipova, audija, bmw-ova, mercedesa ili njima sličnih modela „propalih” firmi autoindustrije. A pozato je da je, kao i medEcina, najbolji automobil, nemački automobil.
„Preseljenje urne tražila je Crkva, u pitanju je inicijativa patrijarha zbog satanističkih obreda u tom muzeju, ako me već terate da kažem istinu…”, rekao je predsednik Beogradskog parlamenta Nikola Nikodijević. Onda je to što ga je teralo da kaže „istinu”, nateralo da objasni „da je reč satanizam iskoristio u afektu, da je mislio da to što je urna u muzeju a ne u crkvi nije u skladu s duhovnošću, tradicijom i pravima koje nalaže hrišćanstvo”. Kako se lako menja izjava! Mora da ga je neki đavo naterao da prvo izgovori: „…ako me već terate da kažem istinu…” Novinari, novinari, vi ste ti đavolčići.
Pošto se Nikola (svetovno prezime Nikodijević) tako dobro razume u satanizam i sekte, a posle nekog vremena dozove se pameti koja mu kaže: „Nikola, zabrljao si, menjaj temu“, onda se doseti da se razume i u duhovnost i tradiciju u svetlu hrišćanstva koje nalaže izmeštanje urne. U kom je to katehizisu, bogoslužbenim knjigama i crkvenom kalendaru pročitao da je Teslinim posmrtnim ostacima mesto među freskama, a ne u društvu izuma koje je podario čovečanstvu, a ljudima svetlo? I u crkvama i manastirima ima struje, zar ne duhovniče N. N.? Od Tesle sasvim dovoljno kao prilog napretku Crkve. Čak ni u njoj, pa ni uz božju pomoć, kompjuteri ne rade na sveću.
Naldežni u Teslinom muzeju, kao i pre godinu i više dana, još jednom su šokirani. „Ovde postoji služba koja 24 sata obezbeđuje muzej. Muzej funkcioniše na dostojanstven način. Kao i svi eksponati, urna se čuva i dostojanstveno tretira, po najvišim standardima”, izjavio je direktor muzeja Branimir Jovanović. I u Crkvi postoji služba, 24 sata budna da bdi nad Teslinim senima. Preko socijalnih mreža.
10. jun 2015.
*Ovaj tekst ili njegove delove nije dozvoljeno prenositi, publikovati ili na bilo koji način koristiti (osim šerovanjem sa ovog sajta na Facebook ili Twitter) bez dozvole autora.