Ko je Georgijev?
27/09/2015 |Piše: Ljubodrag Stojadinović
Povodom teksta „Istražno novinarstvo”, od 17. Septembra.
Nije mi jasno zašto Georgijev u tekstu „Istražno novinarstvo” (17. septembar) javno priznaje da ništa nije razumeo od onoga što je suština mog teksta.
Ni on ni Dojčinović nisu bili moja tema. Ključna je bila teza o simbiozi realnog i političkog podzemlja. Mogu da pojmim da čovek nije razumeo tekst, ali mogao je da pročita, bar još jednom, ili da polako shvata ono što želi, dok mu je to potrebno.
Georgijev laže da sam pripadao „bezbednosnim strukturama” vojske. Ne, njima nikada nisam pripadao. U većem delu karijere bio sam njihova meta.
Snimci Dačića sa Bananom nisu istraživačko novinarstvo, već jeftini amaterski špijunski vodvilj. Šta je bilo nepoznato o njima dvojici i njihovom prijateljstvu? Da su uz razgovor na kraju obeda pućkali cigare? Moje primedbe na kvalitet snimka i njegovu javnu moć nisu bezbednosne nego komunikološke.
Georgijev ne zna da komentar i te kako pripada žanru istraživačkog novinarstva. Ako ima iza sebe bar jedan čas metodologije društvenih nauka, ili osnovna znanja iz teorija masovnih komunikacija, morao bi da zna nešto o oblicima i modelima istraživanja. On se time kao suvereno bavi, i tvrdi kako ja, kao višedecenijski komentator „Politike”, o tim stvarima ne znam baš ništa.
Iznenadio me je glupavi stereotip, svojstven marginalnom polusvetu, dakle stalne naznake Georgijeva o tome da sam nekada bio oficir. Da, bio sam. Da li me to kompromituje? Šta je bio Georgijev u vojsci? Redov, četni ćata, ili šonja oslobođen vojske zbog ravnih tabana? Ili nešto četvrto. Ili ništa!
Ne bih na ovom mestu licitirao sa znanjima iz novinarstva, niti da li se istraživačko novinarstvo uopšte može dovesti u vezu s mojim imenom. O tome sude drugi, a ne Georgijev sa svojim javno pokazanim limitima.
Da je umeo da zapazi, Georgijev bi video da sam se bavio aferama čiji su zajednički junaci bili policajci i neki kasnije nagrađeni novinari. Tačno sam naveo koje su to afere.
Na kraju svog konfuznog i dirljivo nepismenog teksta, Georgijev se pita ko sam u stvari ja. Evo odgovora: samo Ljubodrag Stojadinović, onaj koji ne pripada nikome. Ne radim ni za koga, pišem samo u svoje ime, moje mišljenje nije podložno finansiranju, niti iza sebe vučem skraćenicu institucije kao neizbežno devojačko prezime.
A ko ste vi, Slobodane? Znate li uopšte? Kako istražujete bez osnovnih znanja o tome šta je u stvari istraživanje? Zna li ko osim vama bližnjih za vas? Da mi se niste nakačili, iako mi nikada niste bili na kraj pameti, ne bih znao ni ja. Nisam upoznat s vašim novinarskim opusom, nisam čuo za vaše istraživačke podvige i ne mislim da sam time bilo šta izgubio.
Ljubodrag Stojadinović, novinar
Objavljeno na: Ljubodrag Stojadinović, kolumne, 19. septembar 2015.