Ključ primitivizma
08/03/2014 |Ivica Dačić je i decidirano obelodanio s kim bi najviše voleo da podeli vlast posle 16. marta. Ako je do sada tu temu zaobilazio, nemušto je prećutkivao i nije se, kao Čedomir Jovanović, Aleksandru Vučiću eksplicitno nudio, sada je otkrio karte kojima igra na pobedu. Na pobedu sa Srpskom naprednom strankom, prirodnim partnerom još iz vremena kada je ta stranka poslovala pod drugom firmom.
Preduzeće za koje se naivno verovalo da je odavno u stečaju moglo bi ponovo da proradi sa svim pratećim elementima među kojima su i Jovan Krkobabić, Dragan Marković Palma i Aleksandar Vulin. Takva mogućnost je izvodljiva bez obzira na to što su neki eventualni budući faktori nove vlasti arheolozima pobegli sa iskopina a radnicima gradske čistoće iz kontejnera.
U predizbornoj kampanji – u kojoj borbeno kao na frontu – izgovara parole, floskule i obećanja koja se ne mažu na hleb, Dačić maše i ključem: „Ja sam pokazao narodu ključ vrata Evrope koji sam dobio, ključ koji pripada tom narodu. Neka ostali pokažu ključeve, mnogo je još vrata koja Srbija treba da otvori”. Ključ, simbol pregovora sa Evropskom unijom, videli smo u svoj svojoj veličini, nije ništa manji od ustanove zatvorenog tipa u kojoj ovde obitavaju milioni, najviše zahvaljujući preduzeću koje bi trebalo da je odavno u stečaju. Ostali ključevi koje Dačić pominje privatno su vlasništvo njegovih kolega po profesiji. Uglavnom iste robne marke – „audi”, „mercedes”, „bmw”. Izvorno srpski proizvodi.
Gde su srpski proizvodi, tu su srpske zemlje. I podzemlje. Pre svega rudnici. Iz jednog takvog pojavila se Zorana Mihajlović (i nikako da iz njega izađe), obećava da će… nevažno, sve obaćeva. A šlem ne skida. Zaštitini znak kampanje, nešto poput: što je sigurno, sigurno je.
Sigurno je i da njen šef ponavlja mantru o borbi protiv korupcije, kriminala i primitivizma kao pošasti koje su uništile Srbiju: „Hoćemo pristojnu i normalnu Srbiju bez blata, primitivizma, u kojoj ćemo znati šta je naš posao, kako da napravimo bolju zemlju. Naš posao je pre svega da obezbedimo normalan život u zemlji, da garantujemo punu političku stabilnost za sve ljude u našoj zemlji”. Naše, zemlja, bolje, normalno… česti usklici u Vučićevoj retorici. Blato? Bilo ga je, ima ga, biće ga. Primitivizam? On je izdanak blata. Onog blata koje u službi vođe blati sve što mu se nađe na putu. Vučićevom. Blatnjavom. Primitivizam je dominantna pojava u blatnjavoj predizbornoj kampanji. U tome prednjače svi koji se Vučiću dodvoravaju a medijski satanizuju ono malo preostale opozicije. Ruže, vređaju, lažu, klevetaju, insinuiraju.
A kad ga niko ništa ne pita, on se javi, to mu je u opisu predizbornog posla. Mlađan Dinkić ide Srbijom u potrazi za proizvodima koje će reklamirati pokušavajući da dokaže da ih ne bi bilo da im nije njega. Posle krastavaca, paprika, ženskih čarapa, lokomotiva i vagona, red je došao na jabuke: „Evo, naprimer, po jedna jabuka za svakog đaka uz užinu, to je preko deset tona jabuka dnevno, pa da nam deca jedu zdravu hranu proizvedenu u Srbiji i da poljoprivrednicima bude bolje, a ne da bacaju jabuke. To su male stvari koje mogu odmah da se urade, da bi ljudi u svim regionima osetili da žive makar malo bolje”. Bolje, zdravo, Srbija, proizvodnja… česti usklici u Dinkićevoj retorici. Maline su sledeći artikal iz Dinkićevog proizvodnog programa? Možda šljiva? Suva. A blato? Ono je mulj, kaljuga, vuče na vlagu. Primitivizam rezervisan za neke izvođače njegovih pesama.
U ime borbe protiv blata i primitivizma odgledaću još jedan blok televizijskih vesti – predizborni program. Obezbeđen sam HTZ opremom. Gumenim čizmama i šlemom. A lavor? Naravno.
Objavljeno na: http://kolumnista.com/author/dejan/, 8. mart 2014.