Kameleonska mimikrija
12/01/2015 |Taman sam se vratio s puta, raspakovao stvari i otvorio frižider – s namerom da u njega stavim maminu sarmu – kad ono, Vulin. „Otkud ti?”, pitam, onako, više za sebe. Ušunjao se dok sam bio odsutan? Zatvorim frižider. Otvorim garderober. U njemu isti onaj, Vulin. „Otkud ti?”, pitam, onako, više za sebe. Ušunjao se dok sam bio odsutan? Umoran, pođem pod tuš. Pomerim zavesu. U kadi opet onaj, Vulin. „Otkud ti?”, pitam, onako, više za sebe. Ušunjao se dok sam bio odsutan?
Na moje jednostavno pitanje ispred fižidera, odgovara komplikovano: „Veoma sam iznenađen izjavom Maje Kocijančić i ne razumem zašto se na Srbiju ne mogu odnositi ista pravila kao i na bilo koju zemlju”.
Na moje ponovljeno, jednostavno pitanje, ispred garderobera, odgovara konfuzno: „Srbija ima pravo da se bori za svoje interese, da poštuje svoje zakone i da se bori za svoju privredu”.
Na moje ponovo ponovljeno, jednostavno, pitanje ispred kade, odgovara mehanički: „Predsednik vlade ima pravo da misli, ima pravo da govori, ima pravo da odgovori na novinarsko pitanje, a ima i obavezu da se bori za interese Srbije i njenih građana”.
Ima pravo da misli. I da odgovara, ako bude potrebe. Kao što i Vulin, koji se šunja po budžacima mog (a verujem i vašeg!) stana, ima pravo da odgovori. Meni posebno, zbog toga što sam novinar. A ne pitam ga za mišljenje, pitam opet samo: „Otkud ti?”, onako, više za sebe. Na, treći put ponovljeno, jednostavno, pitanje odgovara papagajski: „Niko nema pravo da zabrani predsedniku vlade da odgovori na novinarsko pitanje a još manje ima pravo da određuje našim preduzećima i privredi kako će u skladu sa zakonom trošiti budžetska sredstva”.
Ma, hoćeš li mi odgovoriti: „Otkud ti?”, pitam ponovo, onako, više za sebe. On mi opet, na po ko zna koji put ponovljeno, jednostavno, pitanje, odgovara revolucionarno: „Jedino naređenje koje (predsednik vlade) prima, to je naređenje od građana Srbije, a to je naređenje koje se ispostavlja na izborima. Naređenje koje je on dobio na izborima je da se bori za interes Srbije i njenih građana, da smanji nezaposlenost i poveća privredni rast. On to naređenje sprovodi. Svako drugo naređenje kod njega sigurno neće naići na razumevanje”.
Ja ovog ništa ne razumem?!
Pitam ga jedno, on odgovara drugo; pitam ga prvo on odgovara treće; pitam ga isto, on odgovara različito. A za sve je kriva portparolka Evropske komisije Maja Kocijančić koja je negirala tvrdnje da Evropska unija pojedinim organizacijama, poput BIRN-a, plaća da vode kampanju protiv srpske vlade. Na ti izjavu replicirao je predsednik vlade Aleksandar Vučić i veoma iznenađen njenom izjavom (sad znamo zašto je i Vulin iznenađen!) odbacio sve njene neosnovane tvrdnje. Vučić je naglasio da „Srbija podržava nezavisno i odvažno novinarstvo, kao i slobodu govora širom Evrope i van nje, i ta sloboda izražavanja je osnovni princip demokratije. Upravo zato, zaprepašćen sam činjenicom da Maja Kocijančić u ime EU pokušava da me ućutka, da mi zabrani čak i da odgovorim na pitanje novinara”.
Imao je i Vučić nekoliko pitanja – doduše, nisu onako jednolična, dosadna i stereotipna kao moja Vulinu – za Kocijančićevu i Majkla Devenporta: „Pitam Vas gospođo Kocijančić i gospodine Devenport, da li vi to zabranjujete predsedniku vlade Srbije da odgovara na pitanja novinara, da li pokušavate da mi zabranite da javnosti Srbije saopštim da one koje plaćate ne govore istinu i da li je sloboda svakojakih reči dozvoljena vama, a sloboda izražavanja i istine nije dozvoljena nama običnim smrtnicima?”
Iz Vučiće epistole nedvosmisleno se da zaključiti da ume da odgovori i da mu tutori nisu potrebni, još manje šaptači, inspicijenti, niti oni koji se muvaju po fiokama, regalima i špajzu iz kojih brane predsednika vlade i svojom podaničkom retorikom uskraćuju mu slobodu misli i govora kao da se on, ne-daj-bože, ne ume da izrazi i odbrani sam.
Vulin ne pominje mogućnost da je i njemu, kojim slučajem, narod zapovedio da izvrši naređenje kojim će stati uz branik institucije predsednika vlade. Ne uz branik njegovog blindiranog automobila, ima u njemu mesta i u gepeku. „On je predsednik vlade koji svakim danom i svakim sekundom se prvenstveno bori za interese građana Srbije”. Čuje se potmulo iz prtljaga za rezervni točak.
Nastavlja se Vulinova rečenična tirada koju niti iko ište, niti iko priziva. Oglašava se o čemu god misli da je neophodno (a misli uvek) i s lokacija na kojima ga najmanje očekujete.
I umesto da se posle puta odmorim, pročitam neku knjigu, odgledam fudbalsku utakmicu, neki film, ja, prepadnut Vulinovom pojavom, pišem u nedeljni dan koji i Svevišnji nazva danom odmora. Nije mi žao sarme, ako je gladan, ponudiću ga. Plaši me njegova uloga moljca u mom garderoberu. Može da se maskira u mene, da se zaogrne mojim kaputom, da nas ljudi pomešaju pa da navučem neku bruku u javnosti. A to što sam ga otkrio u kadi možda je bila i najbenignija okolnost. Nisam mu dao bade mantil, ali jesam sapun. Da se opere.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/153385-kameleonska-mimikrija.html, 12. januar 2015.