Jedanaesta epizoda
12/07/2015 |Posle deset emitovanih epizoda serije „Ravna gora”, reditelj Radoš Bajić ne krije da je ponosan na ono što je uradio, braneći svaki pedalj ravnogorske „epopeje” za koju tvrdi da je „civilizacijski iskorak srpskog društva i da je njeno snimanje u ovakvim okolnostima ravno podvigu”. Da je iskorak, jeste – u promašaj; da je civilizacijski, jeste i to, samo još da se tom koraku odredi i civilizacijski smer; da je podvig, jeste čak i to, trebalo bi biti „majstor” poput Bajića pa onako unakaziti temu i za nekoliko decenija unapred zatvoriti vrata ozbiljnijem pristupu tom delu istorije – takođe decenijama – skrivanom od istine.
Bajić kaže da „autorski i profesionalno stoji iza svakog kadra, iza svake scene i sekvence” i ne poziva se ni na kakav alibi. Red bi i bio da stane i iza i ispred svega što je rekao, da ne poturi nekome onolike brljotine po svemu što je nabrojao. On kao da živi u paralelnom svetu, kao da ne čuje eho javnosti koja mu kaže da je upropastio dobru ideju i da ni umetnički ni istorijski nije dorastao zadatku i temi. Ukoliko se izuzmu članovi porodice Bajić – koji su svi odreda učestvovali u proizvodnji serije – i pokojeg akademika sklonog patetici i, preko svake mere, davanju epiteta seriji s potpisom „ravnogorskog Šekspira”, u javnosti nema pozitivne kritike. A kada već pominje alibi, mogao bi da se pozove na njega, da, kad ga već porede sa Šekspirom, kaže da je kao i veliki pisac, umesto kamerom, seriju stvarao guščjim perom pod svetlošću sveće.
printscreen „Ravna gora“
Radoš dalje navodi da je „zbog ideoloških raskola koji razaraju srpsko nacionalno buće serija dočekana na nož i umetnički aspekt serije je žrtvovan”. Bar jedan deo ove tvrdnje nije tačan: ništa u seriji nije žrtvovano, ponajmanje umetnički aspekt, jer ga nije ni bilo. Žrtvovana je javnost koja je očekivala da nešto vidi, nešto sazna, nešto doživi i nešto od toga prepričava. Ostalo joj je jedino ovo poslednje – prepričavanje serije i utisaka o njoj svakodnevna su tema u vezi sa kojom se, kao retko kada, javnost složila: očajno loše! Ko je raspoložen može da dopiše još poneki stupanj komparacije.
„Produkcija je”, veli Bajić, „vrhunska, glumačka podela sjajna, kamera briljantna, kostim, maska, scenografija – odlični, jer je režija stabilna i čvrsta sa jakim autorskim pečatom”. Ovoliko hvale o svom delu nije izrekao ni reditelj filma „Kum”, a mogao je. Snimio je remek-delo. A nije se hvalio zbog toga što se slučajno zove Frensis Ford Kopola. Uočavate razliku? Deco, ako nameravate na studije režije, tamo će vas naučiti šta je autorski pečat a šta je stabilna i čvrsta režija. Ne čitajte u novinama hvalospeve koje sami sebi udeljuju reditelji svadbi i sahrana.
Reditelj loše serije, zanjihan samozaljubljenošću, bolje da nikada ne sazna šta, između ostalih, o seriji misle žitelji njegovog rodnog kraja. Oni isti čiji je životopis preneo u seriju „Selo gori a baba se češlja”. Od sramote ne bi im se pojavio na pragu. Ili možda misli da će ih ubediti jeftinom retorikom o ideološkom raskolu i čvrstoj kameri? Znaju oni da je kamera čvrsta, fiksirana je za stativ. Takođe, nije za uši ni ono što bi čuo od radnika RTS-a. Njih ne mogu da zavaraju ni maska, ni šminka, ni kostimi, a ni scenografija. Znaju šta je scena, a i šta je iza nje, kao što znaju i da je previše para slupano u nešto što liči na proizvod lokalnog video-kluba.
printscreen „Ravna gora“
Ako već razmišlja o nastavku – a razmišlja – Sekula bi trebalo da se pozabavi svim onim što je hvalio. Neka ostale epizode uradi sasvim drugačije, neka sve bude urađeno suprotno njegovom doživljaju i merilima umetnosti i istorije. Možda mu se tada posreći. Možda uspe da ubedi sponzore da bace novac u nastavak snimanja. I neka o tome razmišlja na nedeljnoj porodičnoj večeri u terminu serije koje više nema. Posle neka odgleda „Kuma”. Ima u tom Kopolinom filmu bar nekoliko dobrih kadrova, a potkrala mu se i poneka simpatična replika. Gledaj „Kuma”, kume. Samo spominjem, ne insistiram.
E, sad je, stvarno, kraj.
19. januar 2014.
*Ovaj tekst ili njegove delove nije dozvoljeno prenositi, publikovati ili na bilo koji način koristiti (osim šerovanjem sa ovog sajta na Facebook ili Twitter) bez dozvole autora.