Gradina
05/08/2019 |Nanišanio sam ovo popodne pogodno za krstarenje gradskim jezgrom. Oživeo je grad, proleće je. Miriše na sveže.
Pored Radio Beograda, Hilandarskom na čijem je levom početku ukotvljena bakalnica a do nje atelje za restauraciju nameštaja. U njemu, na kursevima, može da se ovlada upotrebom boja i četaka, onakvim kakve su u izlogu. Platna i brošure deo su aranžmana iza stakla. Sledi sveže okrečena zgrada sa još svežijim interfonom, prekoputa do frizerskog, krojački salon. Sve za lepotu i eleganciju. Potom, podzemna garaža i nadzemna građevina kojoj ne nalazim namenu. U komšiluku je i kuća u kojoj sam nekada radio, marketinška agencija Saatchi & Saatchi, ne postoji više. Agencija ne postoji, kuća je tu. A nekada je u njenom zadnjem dvorištu postojala predivna bašta puna rastinja u kojoj su zaposleni i klijenti ispijali kafu. Pre skretanja u Daničićevu, kuća Laze Lazarevića, derutna. Do nje raskošna rezidencija brazilskog ambasadora. Jedinstvo suprotnosti.
Ulica Đure Daničiča klizi levo i nizbrdo prema Despota Stefana. Iz nje se ulazi u Šafarikovu, i ona je levo. Lep je to kvart, Kopitareva gradina. Gradina, kao stari izraz za ograđen prostor, park i aleju. Gradina, kao naziv za arheološko nalazište.
I ovde postoji ženski frizer, Vera. Na prozoru pas, rasan. Ograđena trafo-stanica oblepljena stranačkim plakatima. Pazi, visok napon, opasno po život! U centru kvarta je parkić a u njemu sprave i igračke za decu. Nigde dece. Drveni konjići na igralištu čekaju male jahače, ljuljaške su spremne za mamine princeze. I klupe su prazne. Na jednoj od njih odmaram pogled. Gledam u zgradu koja je bila master-plan serije „Bolji život”. Iza mene lepa fasada vrtića „Mrvica”. Pored nje jedna još lepša s crnom metalnom kapijom i spuštenim roletnama na svim prozorima. Kuća u kojoj je živeo i radio Jovan Cvijić. Unaokolo parkirani automobili. Retki prolaznici promiču mimo njih, tiho je, nedeljni je mir posle porodičnog ručka. Ovde je nepristojno biti bučan.
Iznenadno društvo s leđa, dečko u trenerci i majici na povocu vodi zlatastu pufnu. Samo krzno i oči. Malo smo se njuškali, priupitali za ime i krzno je odskakutalo za vlasnikom. Ostao sam s golubovima a mrvice nemam. One su u onom vrtiću iza. Toplo je ali hvala vetru, razgaljuje.
Još jedan šetač psa i dečačić s loptom. Predivna kuća s brojem 12 u Ulici Jelene Ćetković. Objekat pod video nadzorom. Neko nas posmatra.
Vraćam se trasom kojim sam i došao. Za sobom ostavljam gradinu, sinonim boljeg života.
nedelja, 3. april 2016.
19.31