Engleski pacijent
01/02/2014 |Pojavljivanje dokumenta na engleskom jeziku, o navodnom učestvovanju članova zemunskog klana u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, bilo je novo poglavlje u istoriji nerešavanja tog ubistva. Predsednica UNS-a, Ljiljana Smajlović obelodanila je postojanje tog dokumenta, koji je, gle čuda, već postojao u knjizi bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Vilijama Montgomerija.
Ubrzani kurs engleskog jezika koji je negde nekada završio Nenad Ilić omogućio je senzacionalno otkriće tajnog dokumenta koji dokazuje Ilićevo opštenje sa srpskom policijom na maternjem engleskom. I sve to u vreme akcije „Sablja”. Baš nešto ovih dana isplivavaju istine o tome ko je u ovoj zemlji koga ubio pa se posle ispovedao na engleskom. A policajci Bora Banjac i Mile Novaković bili su toliko dokoni da usred akcije čišćenja bandi svih profila malo spikaju sa Ilićem na jeziku tajne službe MI5. Tajnost zagarantovana.
Tajna je trajala sedam godina dok UNS, gigant srpskog novinarstva, nije obelodanio da u dokumentu na engleskom Ilić za likvidaciju Slavka Ćuruvije optužuje zemunske kriminalce Mileta Lukovića Kuma i Miloša Simovića. Kad to već nije rekla policija, onda će to reći UNS, provereni borac za istinu i pravdu još iz Miloševićevog vakta. Tajni dokument dobijen tajnim diplomatskim kanalom potvrđen od još tajnijeg policijskog izvora mora da je verodostojan(!) Jer, nema ništa istinitijeg od dobro čuvane tajne koju će na koncu raskrinkati javno preduzeće iz Resavske ulice. Rekoše: „Ako nećemo mi, ko će?”
Ivica Dačić obećava proveru svih podataka navedenih u tajnom engleskom dokumentu. Čemu provera ako je neimenovani tajni izvor iz vrha MUP-a potvrdio autentičnost engleskog alfabeta? Znači da Dačić ne veruje ni vrhu svoje firme. Ispravno. Trebalo bi da istraži da li je taj visokopozicionirani izvor potvrdio lektorsku validnost sadržaja i da li je u tekstu engleski član the uvek na svom mestu. Nije nam jasno šta je izvor potvrdio, istinitost Ilićeve tvrdnje, postojanje takve tvrdnje ili njegovo znanje engleskog.
Nenad Ilić, bivši je pripadnik Jedinice za specijalne operacije, vozač koji je kamion vozio Ibarskom magistralom samo u specijalnim situacijama poznatim kao likvidacije. Zbog tog zanata osuđenik je na najdužu kaznu zatvora. I provereni je poliglota. Ako je znao da su Mile Liković i Miloš Simović na Uskrs ubili Slavka Ćuruviju zašto to Bori i Miletu ne reče dve godine ranije, u februaru 2001. kada ga je POSKOK uhapsio? Posle dve godine hibernacije, setio se u aprilu 2003. da je Ćuruviju ubio zemunski klan. Da nije takvim poduhvatom Ilić tada tražio malo više slobode za sebe? Nudio se za svedoka pokajnika? Za čiji račun su to uradila ta dvojica koja su u vreme Ćuruvijinog ubistva bila samo deo prigradske bande u usponu? Šta je sa saznanjem da je u likvidaciji učestvovao Luka Pejović, crnogorski gangster nižeg ranga pronađen 2000. godine u nekom jarku? Kakvi su Ilićevi motivi za dvogodišnje ćutanje, a ko u policiji ima interes da štiti dvojicu kriminalaca od kojih jedan nije živ a drugi je poluživ uhapšen pre desetak dana?
Biće da je poligon za igru proširen i da se, u trenutku kada se možda rešilo da se na slučaj Ćuruvija najzad stavi tačka, neko dosetio da bi bilo dobro produžiti tumaranje po tami. Za to je dovoljan engleski dokument. I engleski pacijent. Logično, kao što ne postoji ništa logičnije od činjenice da je policija u „Sablji” Ilićev iskaz mogla da iskoristi u svrhu još jednog rešavanja velikog ubistva, na taj način da poentira i završi priču. Nisu Bora i Mile naivni, iskustvo im je reklo da je Ilićeva naknadna pamet sumnjivog kvaliteta. Bajata.
Tajnost istine o ubistvu Slavka Ćuruvije krije se u svemu što je za 11 godina na mučnu temu ispričano. U dokumentu „Ćuran”, na srpskom, opisana je tajna operacija tajne službe koja je Ćuruviju pratila do sudnjeg dana. Nijedan od tih tragova ne vodi u Šilerovu, bazu zemunskog klana. U seriji pitanja treba odgonetnuti i ko su tajni policijski i diplomatski izvori. Ko je bio prevodilac na engleski, ko je dokument prekucavao i gde je original Ilićevog iskaza? Ili, kako dokument dadoše UNS-u, a ne, naprimer meni!?
Uskrsu dugom 11 godina umesto rešenja nude se nove tajne. Bizarno, reče Branka Prpa. Sumnjivo, kaže Udruženje novinara Vojvodine. Tipično za službu, kažu nekorumpirani policijski profesionalci. Tipično engleski, šuška čaršija. Glupo i naivno, reći će novinar koji godinama prati kriminalni milje. Priča o Ilićevom iskazu neodoljivo podseća na zamešateljstvo u vezi sa ubistvom Momira Gavrilovića. Okrivite one koji su vam već pri ruci. Tako će se istraga udaljiti od pravih meta, godine će teći a istina crvljati u nekom tajnom sefu. Dok je ne otkrije UNS.
Ako se ne varam, a ne varam se, i od Bagzija se očekivalo da nešto ispriča o nerešenim likvidacijama, između ostalih i o Ćuruvijinoj. Da je znao, rekao bi. Bagzi je ionako brbljao i više nego što je pitan. Pripadnici zemunskog klana hvalili su se javno po gradu posle svakog ubistva koje su izvršili, čudno je da nisu i ubistvom Ćuruvije, to bi za njih bilo kapitalno delo, stepenica više u hijerarhiji podzemlja.
Sudar logike sa onim što logika nije ne mora uvek da bude i pobeda logike. Nje veoma često nema u svetu kome pripadaju Ilić, Luković i Simović. Zbog toga moguće je postojanje minimuma promila da ubistvo Slavka Ćuruvije, koje nije rešilo pet vlada i isto toliko MUP-ova, bude najbizarnije raskrinkano. Promili vode ka Iliću i dokumentu na engleskom. Kako se na engleskom piše promil?
Objavljeno na: http://www.istinomer.rs/author/dejan-jeremic/, 22. jun 2010.