Dan koji bi valjalo odmah zaboraviti
10/12/2014 |Ponekad mi bude drago zbog činjenice da sam u pravu. A kome, pa, zbog takvog nečeg nije drago?! Već drugi dan prolazi, a kroz njegove sate protiče priča o famoznih jedanaest nemačkih uslova/zahteva koje bi Srbija trebalo da ispuni pre nego što zasedne u jednu od stolica namenjenih članicama Evropske unije. A to što sam bio u pravu u juče objavljenoj kolumni („Berlinski jedanaesterac”) odnosi se na deo koji govori o tome da je, očigledno, priča bajata i da su za uslove/zahteve odavno znali oni koji treba da znaju, samo to nismo znali mi koji ne (treba da) znamo i zovemo se raja. Raja nije Pajin sestrić, raja sinonim za javnost.
Nemačka ambasada danas je demantovala jučerašnje informacije o „novim” uslovima/zahtevima i potvrdila moju sumnjičavost spram tobožnjeg čuđenja onih koji su za njih znali, a mi (raja) saznali odloženo.To mu dođe kao kupovina čekovima, na odloženo. Plus kamata.
Nemački izvori bliski kancelarki Angeli Merkel, za dnevni list „Danas” odbijaju svaku pomisao o novim uslovima/zahtevima i navode da je pominjanih jedanaest tačaka propisala Evropska unija te da su one odavno poznate što Nemce navodi na čuđenje, a kažu i da su šokirani i iznenađeni spekulacijama na tu temu.
„Nemačka vlada nema nikakve nove uslove, odranije je poznato da je neophodno primeniti Briselski sporazum. Zvanični Berlin ne zna da li je reč o izmišljotinama pojedinih medija u Srbiji ili, naprosto, o nesporazumu”, rečeno je u nemačkim diplomatskim krugovima. Znači, nema nesporazuma u vezi sa sporazumom. Tamo sve već piše samo je ono odloženo saznavanje detalja sadržine akta koji Srbija mora da poštuje stiglo friško koliko to može da bude i buđav lebac. Čest artikal na trpezama.
Javnost, tj mi, tj. raja, mnogo toga ne zna jer joj se mnogo toga i ne saopštava. Bilo je toga i u prošlosti, nije to ovovremeni izum. I on je, taj izum, nalik onom hlebu. Plesnjiv. I tu je čuđenju kraj, ako ništa drugo, juče smo bar saznali ono što nismo znali onog dana koji je prethodio jučerašnjem. I tako mnogo godišnjih dana unazad.
Danas bi, recimo, trebalo da se čuje šta o odnosu Srbije i Kosova misli austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc. Evo šta misli: „Nije u interesu Evropske unije da prihvati u punopravno članstvo članice koje su u sukobu sa susednim zemljama, jer bi to značilo ‘uvoz’ nestabilnosti. Zbog toga je pre ulaska Srbije u EU potrebna potpuna normalizacija odnosa, potvrđena pravno obavezujućim dokumentom, a Brisel je spreman da pomogne i olakša taj proces”. Tako zbori ministar čije je prezime nepristojno menjati po padežima. E, do Sebastijana.
Danas, takođe, treba znati i da je na graničnom prelazu Kelebija uhapšen lažni pripadnik Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Lažnjak je pokušao da falsifikovanom službenom značkom i legitimacijom BIA, vozeći teretno vozilo, izađe iz Srbije put Mađarske. Ako je hteo u Segedin po kobasice i salame za to mu je bio dovoljan samo pasoš. A možda čovek video da pojedini imaju lažnjak doktorske titule, pa k’o veli zašto ne bi i on ušao u krug onih koji štancuju falš diplome.
O jednoj – čija je verodostojnost stavljena pod lupu – počeće da se raspravlja i utvrđuje njena validnost. Doktorska disertacija Aleksandra Šapića istrpeće kontrolu komisije formirane na Univerzitetu Union, čiji je Šapić doktorant (doktorand) bio. Pre ulaska u politiku, dok je još samo igrao vaterpolo, u bazenu jeste bio doktor. Iz njega je izašao mokrih gaća.
A ponos i dika glavnog grada, Most na Adi nedeljama nema osvetljenje. Ili ga ima mestimično, nekoliko svetiljki radi, nekoliko ne radi, I tako na smenu, razuđena svetlost pomešana s mrakom. Kao taraba kojoj nedostaju daske. Kao osmeh koji podseća na tarabu. Neko je drpio kablove veoma vešto. Skinuo izolaciju i odneo bakarno jezgro. Taj se očigledno razume u struju. I bandere.
I da se ne naljuti zbog toga što je ostavljen za kraj, ali trešnja na šlagu uvek se ostavlja za finiš. Onaj Vulin je na meti velikih sila, tvrde u njegovoj stranci. Smeta im zbog nedavnih izjava koje se, inače, za kafanskim stolovima prepričavaju kao humoreske. Ume on da bude opasan. Nikad nije sigurno u šta će da se premetne, koji će kostim ujutru odabrati. I da, tako kostimiran, kritikuje tamo neke koji su daleko, a da hvali one kojima bi da bude blizu. Nekima od njih je preblizu. Involviran je u njih. Šta će, siroče komunizma sanja da je Pinki. Da je tri puta video… Tita.
Objavljeno na: http://www.dnevno.rs/vesti/srbija/151315-dan-koji-bi-valjalo-odmah-zaboraviti.html, 10. decembar 2104.