Petao koji je rano kukurikao
27/08/2019 |Pred kišu, ulica carice Milice uspinje se ka Topličinom vencu. Zgrade banke i Agencije za borbu protiv korupcije, miris novca. Iz lokala „Tel Aviv” miris izraelskih specijaliteta. Prvi sused mu je butik sijalica, običnih, neobičnih, štedljivih, svakojakih. Još jedan butik, „Splendid style”, menjačnica, pekara, prodavnica obuće, ponovo butik, second hand shop, piljarnica, i opet pekara. Prekoputa, još jedna pekara. Turska radionica za izradu baklava najneobičnijih ukusa. S one strane ulice kafana „Varoš kapija”.
Topličin venac. S njegovog uzvišenja Tanjug decenijama javlja. I gleda na park. U parku spomenik vojvodi Vuku. Bronzana figura komitskog vojskovođe zaustavljenog u jurišu, poslednja adresa Kajmakčalan. Oko spomenika trka dece i golubova.
Kafana „Proleće”, mesto za gurmane, ne pomera se s ćoška. Na meniju šumadijska bela vešalica, svinjski file „Imperijal” i tufahije. Ribić u kajmaku, kolenica i vojnički pasulj. Palačinke u šatou. Za dve osobe. Za sve osobe. Iz bašte restorana pogled pada na…
…skver. I na lepu a nesređenu fasadu. Od skoro, jedan deo ulice zatvoren je za saobraćaj. Tu je podignuta česma s petlom na vrhu. Vrhunac kiča i neukusa. Pešačka zona pešacima ne garantuje bezbednost. Neretko, na taj prostor nabasaju džipovi u brišućem letu.
Velika bašta „Crvenog petla” čuva priču. Njoj i „Pevcu” vratićemo se posle šetnje ulicom cara Lazara.
Antikvarnica, butik, velelepno zdanje Narodne banke, broj 6. Prodavnica obuće. Zvono bicikla. Dečak, ne stariji od desetak godina, traži tatu. Pitao bi ga telefonom gde je parkirao automobil, ali nema telefon. Reci broj, sine. Tata je odgovorio na poziv, dogovorili su se. Hvala Vam, zahvalno će mali biciklista pre nego što je otpedalirao.
Gračaničkom ulicom njišu krošnje mlade olistale sadnice. Miris lipe na asfaltu. Advokatska kancelarija, frizer Jovica i turistička agencija. Onda, kuća iz vremena Beograda kojeg više nema. Velika drvena kapija i iznad nje fenjeri, na broju 10. Slede Odeljenje za kulturu mađarske ambasade, prodavnica kolača „Mandarina” i knjižara u čijem su izlogu fotografije Andrića, Kiša, Mike A. Klub „Sinema” i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja jedan drugom pridržavaju zidove.
„Pevac”, drugi put. Oduvek u prizemlju petospratne lepotice. Ova gleda dijagonalno na jedanaest balkona. Samo na jedan od njih stiglo je proleće.
A „Petao” bi mogao da ispriča kako smo u njegovoj bašti (i oko nje) živeli životom grada. Mesto sastanaka, okupljanja i prikupljanja gradskih tračeva. Onda bi neko doneo vest da je na toj i toj adresi velika žurka. Najčešće u finim dedinjskim, senjačkim i vračarskim kućama. Idemo. Niko nikada nije mogao da izbroji nezvane goste. Često, na žurke se nije moglo dalje od stepeništa, stanovi su bili krcati. Više sreće sledeći put, na nekoj žurci u kući s dvorištem.
Šta se na žurkama događalo? Uglavnom ništa. Uglavnom, gluvarilo se i muvalo okolo. Eventualno, neko je imao sreću da se zaljubi. Već na sledećoj žurci lečio bi patnju (makar i na stepeništu ispred stana!). Posle bi se u „Pevcu” ispovedao.
Još jedan pogled na „Crvenog petla”. Još jedan osvrt na – nekada. I jedno doba stalo je u dlan.
Polovinom svoda kao jastuci prosuli se se beli oblaci; druga polovina prosipa kišu. Nebo pere veliki veš.
sreda, 1. jun 2016.
21.29