Na talasima
17/08/2019 |Difuzno svetlo, ni sunčano ni oblačno, sparno je. Od rampe uzvodno, znakovima pored puta. Putokaz Dunavska ruta ocrtava putanju od Bačkog brega do Bregova i spaja dve granice. Biciklima. Mnogo je sveta na štrafti, mlado, staro, starije, roditelji s decom, bez dece, parovi zaljubljeni jedno u drugo, zaljubljeni u sebe, u šetnju, u kej, u Dunav. Bicikli, kolica i ostala kortljajuća prevozna sredstva za najmlađe. Kućni ljubimci izveli svoje vlasnike u šetnju. Jedna bela grudva zove se Dora, pudlica. Turisti poziraju, beleže uspomene.
Na ovom delu reke nema mnogo splavova. Među malobrojne ušunjali su se hostel na vodi i brod-restoran „Kompas”. Turistička ponuda s reklame nudi iznajmljivanje čamaca za razgledanje grada s vode, za pet ili deset osoba, na sat ili ceo dan. Cene nema. Na zelenoj površini procvetao maslačak. I žute ruže.
I druga obala se zeleni. Plaža Lido zadire u reku. U njoj labudovi kupaju krila.
Mali fudbal igra se ispod kupole velikog balona, odmah do restorana „Internacionalna kuća Kej”. Stolovi na terasi su puni, pod suncobranima je skrovitije. Nedaleko, zapušten teniski teren i betonski ostaci nekakve građevine. Do nje je košarkaško igralište bez koševa.
Na klupi seda glava prebira po gitari. I peva. Oponaša Kiću Slabinca iz vremena one „Tri slatke reči”. Neko zastane da oslušne. Počinje vetar, oblaci, kiša će. Slikari skupljaju platna, prodavac balona pakuje robu. Prekoputa je restoran „Brener”, nekada vatreno kultno mesto „Vatrenka”. Bista Dimitrija Davidovića i tragovi ptica po njoj. Vetar pojačava. Dunav šumi. Vezani čamci miruju, odvezani su odvezeni.
Prodavci kokica i sladoleda smenjuju se kao parni i neparni brojevi. Bašta „Venecije” gotovo da je prazna, zapravo prazna, ovo malo gostiju i nije za belešku. Klupe na keju su zauzete, nigde mesta s kog bi moglo da se posmatra površina reke. Ova samo naizgled deluje bezazleno. Dunav tok i ćud nikada ne menja. O njemu su mnogi spevali pesme, nekima se i posrećilo.
Automat za sladoled na točenje, onaj koji se u kornetu uvija u obliku spirale. Zaboravljena radost detinjstva. Žardinjere s korpama za otpatke išarane su grafitima, korpe su pune. Tome i služe. Na promenadi danas nema događaja, muzičari imaju slobodan dan. Ipak, jedan roker? Na klupi pored, instrument, mikrofon, španski melos i moj drug Luka, nekada član grupe „Familija”. Ovo je početak njegove letnje muzičke turneje po gradskim klupama, šetalištima, ulicama i trgovima.
Gega se dremljivi baset. Niti gleda kuda ide, niti ide tamo gde gleda. Zastaje da čuje, zastajem s njim. Četiri devojke i četiri gudačka instrumenta, kvartet žica. Repertoar – sve što je čulima milo. Na pristojnoj udaljenosti učenik muzičke škole s partiture klarinetom oživljava neku etidu. Tu je i škola „Lazar Savatić”.
„Stara kapetanija” specijalizovana je za svadbe. I za brzu hranu. Svadba je u jeku. Reka se uzburkava.
Parking radi 24 sata. Sat odmaranja automobila i odmaranja od njega košta 100 dinara. „Stara carinarnica” poluprazna, ređaju se „Sent Andreja”, restoran „Supermarket Zemun”, odavno renovirana kuća koja čeka sličnu namenu, hotel „Danubius” pa red ušorenih kafana s velikmi baštama „Kod kapetana”, „Platani”, „Cat”, „Familija”, „Toro grill”, „Šaran” i ono čudo od restrorana – „Milagro”. Nikla je i nova picerija „Tricolore”.
Šetnja me dovodi do onog mog mesta za razmišljanje. Smeštena pod tendom na kojoj piše „Sunshine”, ljuljaška me čeka. Nebo se mršti. Prolaznika je sve manje. Usamljeni ribolovac kuša sreću, alasi su otplovili.
Vetar zviždi. I sve što je ovog popodneva odsvirano na obali, zvuči. Da li je neka od nota bila pogrešna ne određuje ta nota već ona koja sledi. Kiša dobuje, Dunav poigrava. Vladaju predvečernji mir, harmonija i sklad. Njišu ih akordi talasa.
četvrtak, 28. april 2016.
19.22